U okviru programa Svetosavske nedelje, u svečanoj sali Srpskog kulturnog centra "Sveti Sava", predstavljeni su prvi tom "Srpske enciklopedije" i "Pravopis srpskoga jezika", kao najozbiljniji izdavački poduhvati Matice srpske u 2010. godini. O publikacijama su govorili akademik Čedomir Popov, dr Dragan Stanić i dr Mato Pižurica.
Uz nedavno objavljeni jednotomni "Rečnik srpskoga jezika" Matice srpske, "Rečnik stranih reči i izraza" Ivana Klajna i Milana Šipke, te uz nekoliko drugih jezičkih priručnika, izlaskom iz štampe novog izmenjenog i dopunjenog izdanja "Pravopisa srpskoga jezika" (krajem prošle godine), nesumnjivo je učinjen ozbiljan pomak u popunjavanju praznina nastalih u raspoloživoj naučnoj literaturi o jeziku srpskog naroda. Autori novog izdanja pravopisa su jezikoslovci koji su potpisali i prethodni iz 1993. godine: Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica.
Na osnovu odluke Ministarstva prosvete i Ministarstva kulture Srbije, "Pravopis srpskoga jezika" objavljen 1993. godine zauzeo je, početkom 1997, mesto "Pravopisa srpskohrvatskoga književnog jezika" iz 1960. (koji zapravo nikada i nije bio ozvaničen). Prilikom njegove pojave isticano je da je on u neku ruku komplementaran sa tzv. pravopisom dveju matica. Prema rečima glavnog redaktora dr Mata Pižurice, najnovije izdanje Pravopisa oslobođeno je svih relacija sa bilo kojim ranijim priručnikom. Govoreći o onom što je u njemu novo, Pižurica je istakao da mnogih odstupanja u odnosu na prethodni iz 1993. nema, samim tim što jezik koji se iskristalisao zahvaljujući Vukovoj reformi, koja je svojevremeno približila književni jezik narodnom, sam po sebi ne iziskuje a i ne dozvoljava revolucionarne promene, nego samo doterivanja u finesama i sitna, fina podešavanja. Izdavač je, kao osnovno načelo, neprekidno imao na umu da ne bi bilo u redu da se "pismeni učine nepismenima", međutim, valja prihvati ono što nova situacija i nova vremena nalažu.
U novom Pravopisu otklonjene su slabosti kojih su priređivači bili svesni već prilikom izlaska prvog izdanja (1993). Za ovu priliku oni su se rukovodili okolnošću da sama priroda pravopisa iziskuje da on bude napravljen u vidu pravilnika, da bude što kraći i po formulacijama što pristupačniji. Najveća slabost prethodnog izdanja bila je opterećenost gramatikom, pored toga, opterećenost dubletima npr. Ovaj put u znatnoj meri je skraćen odeljak o pismu, koji je u prethodnom izdanju bio izvanredan, ali preopširan do te mere da bi mirno mogao da se smatra nastavkom odlične knjige "Istorija srpske ćirilice" Petra Đorđića.
Dr Ivan Klajn, koji je o Pravopisu iz 1993. govorio na prvoj promociji, vrlo pohvalno se izrazio o dobroj transkripcionoj obradi. Ovom prilikom je normiranju odomaćenog oblika stranih imena i toponima poklonjena još veća pažnja. Od saradnika koji su doprineli poboljšanju i upotpunjavanju ovog segmenta, profesor Pižurica je naročito izdvojio ime poznatog subotičkog lingviste, profesora na katedri za engleski jezik novosadskog Filozofskog fakulteta, Tvrtka Prćića. Pored pomenutog, učinjen je korak napred u pogledu stvaranja mogućnosti za olakšavanje rada i bolje snalaženje novim izdavačima kojima ne stoji na raspolaganju nekadašnji tim sastavljen od slovoslagača, metera, lektora, korektora, što se dakako daje zapaziti na rezultatima i inače predimenzonirane izdavačke produkcije. Prilikom izrade novog priručnika, uzimane su u obzir primedbe prosvetnih radnika koji se u svom svakodnevnom poslu neprekidno susreću sa primenom definisanih odredbi. Uz sve ovo, imajuću u vidu savršen jezički sistem koji nam je u nasledstvo ostavio Vuk Stefanović Karadžić, jasno je da upotreba novog pravopisa ne bi trebalo da predstavlja nikome nikakvu teškoću. "Onaj ko je bio pismen prema Belićevom pravopisu, ili pravopisu dveju matica, ili prethodnom pravopisu Matice srpske, biće pismen i po ovom novom", veli Mato Pižurica.
Projekat "Srpske enciklopedije" i njen prvi tom, čije je štampanje okončano tokom prošle godine te se već nalazi u prodaji, predstavio je urednik edicije i glavni i odgovorni urednik najstarijeg srpskog časopisa "Letopisa Matice srpske" dr Dragan Stanić. Ovu knjigu, koja predstavlja primer visokih enciklopedijskih dometa i pri tom odgovara najvišim standardima, on je nazvao "srpskom knjigom nad knjigama" u kojoj su na sažeti ali informativan način sistematizovana mnogobrojna saznanja, u kojoj je sumirano sve ono što je o srpskom narodu važno da se zna i što bi moglo da probudi dalju potrebu zainteresovanog za istraživanjima. Na osnovu obuhvaćenih podataka, koji ujedno upućuju na druge odrednice, moguće je rekonstruisati sve zanimljive celine. Uređivački odbor sastavljen je od tima čija stručnost pokriva sve bitne oblasti znanja. Predviđeno je da se kompletni poduhvat sastoji iz deset tomova, koji će sadržati oko 40 hiljada odrednica. Pred čitaocima je prvi tom sa 929 odrednica, koje obuhvataju lekseme na slovo A i određen broj reči koje počinju slovom B.
Na osnovu do sada prikupljenog materijala, predviđa se da će svaki od narednih devet tomova biti podeljen na po dve knjige.
