Korupcija i preduzetništvo - prepreke za uspešan biznis

U Plavoj sali Gradske kuće održan je okrugli sto na temu "Korupcija i preduzetništvo - prepreke za uspešan biznis".

O temi su govorili: doktor Miroslav Prokopijević sa Instituta za evropske studije, gospodin Petar Petrović, politikolog iz Novog Sada i gospodin Gojko Mišković, koji je bio uvodničar i moderator diskusije.

Javna diskusija u Subotici je sastavni deo projekta "Odgovorno omladinsko preduzetništvo - stvaranje uslova za borbu protiv korupcije u privatnom sektoru" koji od početka godine NVO "Inicijative" realizuju u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. Diskusija u Subotici je sastavni deo projekata koji imaju cilj da utiču na smanjenje i redukovanje korupcije u zemljama zapadnog Balkana. Na diskusiji su inicirane teme kao što su: prepreke mladim preduzetnicima u uspostavljanju preduzeća, problemi nereformisane javne administracije i korupcija unutar javnog sektora, kao i slabosti preduzeća i preduzetnika da se odupru korupciji.

Transkript celokupnog toka će se dodavati tokom narednih nekoliko dana..

Gojko Mišković: Uvaženi prijatelji, dame i gospodo, cenjeni Subotičani, i prijatelji koji su došli sa drugih strana, imam zadovoljstvo da da vam predstavim rezultat, kako istraživaja jednog velikog uzorka populacije sa teritorije zapadnog Balkana, tako naravno i ljudima, kojima je preduzetništvo prosto životno opredeljenje, a tiče se zapravo shvatanja korupcije kao socijalnog i naravno, ekonomskog fenomena. Mogu da kažem, da ovaj projekat, koga realizuje nevladina organizacija "Inicijative", uz višestruku i revnosnu podršku beogradske kancelarije OEBS-a, predstavlja korupciju na drugi način, da se korupcija razume kao pojam, koji nadilazi ekonomiju, i koji, čini mi se, daleko više i jasnije obrazlaže haos ovde gde živimo, ili nam se čini da živimo, ili životarimo.

U tom razumevanju korupcije kao fenomena poslužiću se paralelom, koji naravno, pripada više lingvistici, više sociologiji i logici, a odnosi se na bliskost pojmova i vrstu poređenja, zapravo koje se koriste u lingvistici, a to je pojam ko-rupcije i korozije. Očevidno da korozija, kao pojam koji praktično dolazi iz latinskog, ali ima, pra svega, u tehnici i tehnologiji svoje puno značenje, je i u bliskom odnosu sa pojmom korupcije, koji znači zapravo kvarenje ekonomije. Pa i činjenica da stepen društvenog razaranja je otprilike nekako u korelaciji sa frekvencijom i percepcijom učestalosti korupcije u jednom društvu, to uopšte nisu slučajne korelacije.

Takođe bih u tom smislu mogao da kažem, da je korupcija zapravo način da se izvrši suicid, da se društvo ubije i da se u drušvu izgubi element predvidljivosti. Jer upravo građani se i odriču dela sopstvenog suvereniteta da bi od zajednice - u ovom slučaju od države - dobili predvidljivost i mogućnost, da ne ulažu u sferu lične bezbednosti. Ukoliko se taj postulat modernog društva relativizuje ili izbaci onda zaista se postavlja pitanje, čemu služi država. Naravno, mi smo svesni da ona može da odigra i izrazito negativnu ulogu pogotovu kada svojim diližistvom ostavi dubok trag na ekonomiji.

Činjenica je, naravno dugujem izvinjenje zato što smo kasnili dolazeći iz najbližeg grada Subotici, a to je Sombor, takođe bi i ta činjenica mogla da se veže uz odložene i više godina negovane posledice korupcije u sferi privatizacije poljoprivrednih zadruga, jer upravo sada dve grupe gubitnika te privatizacije, koje se međusobno bore da povrate deo onog ekonomskog portfelja, koji im je u polovici stvari pripadao u vaučerskoj egalitarnoj privatizaciji, naravno, bez tajkunskog uticaja političkih stranaka. Da bi ovaj razgovor imao dodatnu težinu, zamolili smo i doktora Miroslava Prokopijevića, liberalnu ekonomistu i ličnost sa velikim opusom upravo u ovoj oblasti, da on iz svog ugla vam prezentira ono, što zaista ima da kaže, gospodina Petra Petrovića koji kao i preduzetnik, ali i kao javna ličnost je u posedu veoma zanimljivih informacija relevantnih za teren Srbije, i naravno, našeg dragog prijatelja predsednika Skupštine grada, gospodina Slavka Paraća, da sa par reči pozdravi ove konsultacije, jer znamo, da grad Subotica ima u svojoj aktivnoj agendi jedan transparentni pristup - barem od perioda poslednjih izbora - koji po meni donosi prve, ali već merljive rezultate. Pa bih gospodina Paraća zamolio za par reči.

Slavko Parać: Hvala, dozvolite da Vas pozdravim, i da se našalim, i kažem da je ova blokada bila na somborskoj teritoriji, u Subotici je situacija nešto bolja, ali je isto to bilo i u Subotici, a sutra će biti ko zna gde. U svakom slučaju, mislim da je tema zanimljiva, jer mislim da su pre svega mladi ljudi ti, koji su na neki način najviše i pogođeni ovom teškom bolešću našeg društva, jer su ljudi, koji su na početku svoga radnog veka i na početku pokretanja nekih svojih poslova najnezaštićenija grupa i u startu se suočavaju sa jednom neravnopravnom utakmicom u svom poslovanju i u svom delovanju. I ja neću da govorim mnogo o korupciji, pošto kad političari govore o tome, odnosno protiv toga, onda se u to vrlo često i ne veruje, mada sam lično spreman uvek da o tome govorim otvoreno, u bilo kojoj prilici, na bilo kom mestu i sa bilo kojim sagovornicima, ali u svakom slučaju, hvala vam što ste odabrali Suboticu da ona bude mesto vaših razgovora, mesto vaših konsultacija. Ja mislim da će vam odgovarati uslovi koje mi možemo da vam pružimo, želim vam da ovaj rad uspešno privedete kraju i nadam se da ćemo se i ubuduće viđati ovim povodima. Ja nažalost moram da odem, pa ne mogu dalje da prisustvujem vašem sastanku.

Miroslav Prokopijević: Zahvaljujem se organizatorima što su me pozvali da podstaknem na razmišljanje, na razgovor ili na komentare, na protivteze, i tako dalje...

Preporučio bih knjigu "Korupcija i vlast", Susan Rose - Ackerman, ova knjiga je jedna od najboljih, postoji na međunarodnom tržištu - i prevedana je, zahvaljujući naravno donaciji, izašla je preko Službenog glasnika, mislim da nije strašno skupa, a postoji i druga knjiga, koju je Susan Rous Ackerman pripremila i gde ima više autora i gde ima nekoliko veoma teških i tehnički komplikovanih radova, a i ima isto taako vrlo korisnih radova. Kažem da je ovo na međunarodnom tržištu jedna od najboljih ekonomskih studija o korupciji.

Sad zapravo u čemu je problem sa korupcijom? Osnovna su dva: Jedan je moralni. Čemu studirati, ako se dipoma može i kupiti? Čemu tender, ako je namešteno? Čemu konkurs za neko radno mesto u javnom sektoru ako je konkurs namešten; O toj moralnoj strani, koja često privlači veću pažnju  od ekonomskih problema korupcije neću ni govoriti, jer imam utisak da se kod nas o tome  jako puno govori, mnogo više, da tako kažem, nego o onome, što je po meni značajnije, a to je ekonomski problem korupcije. U čemu je ekonomski problem korupcije? Pa on je pre svega u tome, što se kroz korupciju ne stvara novi dohodak. Nego se dohodak samo preraspodeljuje. U tom pogledu korupcija liči na lopovsku aktivnost. Znači, kao što lopov ne stvara dohodak, nego ukrade nešto jednome, onda to prodaje ili koristi za sebe, isto tako kroz korupciju znači ne stvara se dohodak, nego recimo investitor ili građani ili bilo ko neki svoj postojeći dohodak ili deo svog dohotka, deo svojih ulaganja prenosi u ruke nekom da bi mu obavio neku uslugu da mu ne bi smetalo u obavljanju privatnih, mislim na fizička lica, poslova, poslovnih kooperacija, itd...

Prva važna stvar je kako može da se definiše korupcija? Kao što se kaže, korupcija je zloupotreba javnih položaja za privatne sfere. Ta definicija pokriva najveći deo korupcije, ali ne obuhvata čitavu korupciju. Zašto? Zato, što nešto korupcije ima i u privatnom sektoru. Pa recimo jedan od slučajeva, koje sam čuo, prevoznici ovih raznih, od goriva do mleka, i tako dalje, imaju svoje udruženje u Beogradu i onda su se neki setili da distributera, koji daje ko koju rutu vozi, malo podmite, tako da su neki uvek dobijali destinaciju pored autoputa, a neki su dobijali Prijepolje, ili Novi Pazar što je daleko od autoputa, i gde se mnogo sporije može stići na odredište. Znači to je jedan od primera recimo, da korupcija može da bude i u privatnom sektoru, međutim, pravi problem korupcije je u stvari u državnom sektoru. Razlog, zašto korupcije ima jako malo u privatnom sektoru je što se to po pravilu vrlo brzo otkrije, a to se u privatnom sektoru  zove tržišni pritisak. Recimo, vi ste vlasnik firme, vaš menadžer vas potkrada, ako vas potkrada, jede vašu dobit. Može da vas otera u gubitak. Ako odete u gubitak, neće to snositi poreske platiše... Znači, ako ministar krivo investira, to njega ništa neće koštati. On može sutra da postane predsednik vlade... Ali ako privatni preduzetnik, investitor, pogrešno investira, on će snositi troškove gubitka. Znači, ako vas menadžer potkrada, ili će vam umanjiti dobit, ili će vam napraviti gubitak. Ako vas radnici potkradaju, a menadžer ih loše kontroliše, takođe mogu da naprave velike finansijske i poslovne probleme firmi. I zbog toga u privatnom sektoru postoji vrlo snažan podsticaj da se kontroliše kako da kažem, po vertikalnoj hijerarhiji po vertikalnom rasporedu kako to funkcioniše. I zbog toga je korupcija u privatnom sektoru praktično marginalna.

E, taj tržišni pritisak naravno u državi ne postoji. Niti oni, koji su izabrani na javne položaje, rade sa svojim novcima, niti snose posledice za to kako rade. Dakle, videli ste mnogo primera, imamo nekoliko ministara koji tako trčkaraju, i svako malo se reklamiraju da su napravili veliki posao. Ja vas pitam, ko bi svojih 200 miliona evra strpao u poslove sa Fiatom u Kragujevcu? Mislim, niko. Odgovor je: niko živi. Niti taj ministar koji je to uradio nikad svojih 200 miliona ,ne bi ni svojih milion stavio, a kamoli 200 miliona. Dakle, čim u neki posao privatnik nikad ne bi uložio, a država ga reklamira kao uspešan, znači da je taj biznis po definiciji neefikasan. Imate drugi primer, isti ministar, na žalost, on je sticajem okolnosti u ovom krugu taj, znači firma iz Italije, investicija vredna 12,5 miliona evra u Nišu, država je dala sve, a privatnik praktično, koji investira, ništa. Kako je dala sve? Pa dala je sve: grad Niš je dao 2,5 hektara zemlje, koji po tržišnoj vrednosti, kad bi se rasparcelisao, to bi bilo skoro 2,5 miliona evra. Država je dala, za 400 budućih zaposlenih, po 10.000 subvenciju tom preduzeću, znači 4 miliona evra. Već smo na 6,5 miliona. Grad će da opremi, država će pomoći da uvuče struju, plin, da osposobi halu, država će da obučava sutrašnje zaposlene, znaći svi ti radovi su još milion i po evra, i već smo stigli na 8 miliona evra. I tako dalje. Država će da mu oprosti i porez za narednih 10 godina, a on će da ima volumen biznisa 35 do 40 miliona evra. Ako je profitabilnost 10% biznisa, znači da računamo na 35 miliona je volumen biznisa 10% je 3,5 miliona puta 10 godina. I naravno, taj investitor Italijan, vlasnik firme je došao, i kaže: Ja radim u preko 40 zemalja, ali ovakve pogodnosti, ovakvo izlaženje u susret ja nigde nisam video.

Znači, korupcija je loša, zato što se kroz nju ne ostvaruje dohodak, nije kreativna aktivnost, u produktivnom smislu, a sa stanovišta firmi ta sredstva, koje se daju radi "podmazivanja", radi mita, ona povećavaju poslovne troškove. Što su veći poslovni troškovi u neproduktivne svrhe, poput korupcije, interesovanja investitora je manje, tako da je de fakto rezultat korupcije u Srbiji dosta visok, i tu mogu da svedočim iz ličnog iskustva: ja sam nekoliko godina radio kao što se kaže "referi" za "transparensi inernational", znači nas 30 iz sveta je probrano da čitaju preliminarne izveštaje o pojedinim zemljama, da dajemo sugestije, onda se te sugestije, naravno ne kažu onima, koji su ih pisali, one idu preko centrale timu, onda to oni doteruju, ponovo nam šalju, itd.... Tako da sam ja pokrivao od Turske, preko svih balkanskih zemalja, Kipra, Malte, plus Mađarska, Slovačka, Češka, Austrija, Italija. I mogu vam reći da, iz tog ugla, na neki svake godine dobijate po nekoliko izveštaja iz raznih zemalja. Pre dve godine sam zamolio da to više ne radim, jer je to posao za koji se ništa ne plaća, ali je vrlo mukotrpan i težak, da čitate to i popravljate, tako da su me promenili, uzeli su drugu osobu za region, ali, gledajući region, apsolutni nedostižni šampioni korupcije su tu u Srbiji, posle toga dođu Rumuni, a onda recimo Bugarska, istočni deo bivše Jugoslavije, onda malo bolje stoje Mađarska, Češka i Slovačka. Češka obično ima veće probleme, a onamo je relativno veoma čista Austrija, kad se gleda poslovna klima i opšti nivo korupcije, i vrlo koruptna Italija. Znači, od razvijenih zemalja nijedna nema taj stepen korupcije kao što ima Italija. Dakle, viši troškovi za korupciju znače manje ulaganje investitora, manje radnih mesta, sporiji rast produktivnosti, sporiji rast dohotka, jednom rečju, vrlo koruptne zemlje su po pravilu vrlo siromašne zemlje.

Italija je jedna od retkih zemalja kod koje je korupcija visoka, a da je ona istovremeno veoma razvijena. Mada Italija, kad se gleda prema proseku Evropske unije, ona je ispod 100% proseka EU 27. Ona je sada na 92%, Nemačka je na 110, Irska je na 160, Danska je negde na 130, a Luksemburg je recimo na 280%. Luksemburg je najrazvijeniji deo Evropske unije. A ove istočne zemlje su na različitim mestima. Recimo, moj mezimac u reformama, Estonija, ona je startovala sa 23% od proseka Unije 1993, a trenutno se nalazi negde na 74%, zahvaljujući tome što je imala fantastične reforme, što je imala višegodišnju stopu rasta preko 7%. Tako da je ovu krizu, koja je bila vrlo dramatična, Estonija prebrodila.

Sad još samo par reči i onda predajem štafetu, a ako bude interesovanja, naravno da ću produžiti. Kaže se da u državi ima mnogo korupcije zato što su niske plate. To nije tačno. Ko god vam to kaže, znajte da ne govori istinu. Zašto? Pa zato što su u Srbiji u privatnom sektoru niže plate. Standardno su, u svetu, nešto bolje plate u privatnom sektoru nego što su u državi, ali kod nas konkretno plate u državi su više, što je paradoks, pri čemu korupcije ima u državi, a nema u privatnom sektoru. Naravno, postoji takozvana benigna korupcija, kad neko dođe i službenici daje 200 gr čokolade ili kafu... To jeste kvazi korupcija, ali ne mora da bude klasična korupcija. Zašto? Zato, što su sume obeštećenja od kompenzacije zanemarljive, zato što ne postoji prethodno slaganje između službenika i klijenta o tome da će mu ovaj dati za nadoknadu, i zato što službenik neće odbiti ono što treba da vam uradi, ako mu ne date to što ste rešili da mu date. Može biti eventualno mrzovoljan, što vam da papir, i da bude nezadovoljan. E sad ako ta službenica nakupi 30 puta po 200 gr kafe, to izlazi iz okvira benigne kvazi korupcije, i ulazi u pravu korupciju. Znači, ta granica mora negde da se povuče. Ili, recimo, videli ste sto puta u američkim filmovima kad tip dolazi sa cickom u neki restoran, njemu se ne sviđa stol koji su mu rezervisali, i on izvadi 10 dolara, i onda dobija mnogo bolji sto. To je neki oblik isto kvazi korupcije, i korupcije, koja je postala  socijalno prihvatljiva. Ali kažem, to su vrlo benigni oblici korupcije, ti nisu opasni, a opasna je korupcija ova najviša, najopasnija. Jer se tu radi o najvećim sumama i one su najštetnije za investitore, a naravno, opasna je i ova mala, jer se razmnožava na svakom ćošku, u svakom lokalu čekaju i za telefon, i za struju, u opštini, u onoj službi, u ovoj službi, i tako dalje. Znači i ona je vrlo opasna za razliku od ovih benignih slućajeva.

Na kraju rekao bih vam šta su tri najosnovnije prepreke na lokalnom nivou. Znači, to sam poprilično radio za razne agencije u Srbiji, UNDP, USAID, ja više ne znam za koga nisam radio, ali je malo poduhvata uspelo kao što je ova uspela u Inđiji, i moja preporuka za lokalni ekonomski razvoj je da vam ne treba ni strateški plan, ali da napravite ono što je napravila Inđija. Znači, samo po sistemu "copy-paste". To naravno ne ide. Jer bilo je par nekih mojih poznanika i ljudi koji me nisu poznavali, ali su me pozvali da budem konsultant za takav tip reformi, i one su jedna za drugim propadale. Na čemu su propadale? Pa propadale su na te tri prepreke, koje postoje da bi se izvela reforma. Znači, gradonačelnik se oduševi pa hoće to i kod sebe da napravi, gradonačelnik jednog od najvećeg grada u Srbiji je hteo to da napravi, kad je pitao šta treba, ja sam mu rekao treba 40 minuta, od kojih će moj tim za 15 minuta objasniti o čemu se radi, a ostalih pola sata, ako imate pitanja. On kaže, nema problema, možete odmah da startujete. Nema problema, možemo odmah. I jedino, što sam mu reko: Dobro obrati pažnju da imaš podršku svojih zaposlenih iza toga. Kaže: Pa zar sumnjaš, imam 101%. Ja sam rekao: Dobro, sad ćemo da testiramo to. I došli smo mi u taj grad, i stvarno mi smo vrlo ukratko to obrazložili. Šta se desilo? Otišli smo na ručak, i već smo bili na autoputu, vraćao sam se za Beograd, kad zvoni telefon. Kaže: Ej, moraćemo ovo malo da zaustavimo. Reformu. Zašto? Zato, što su zaposleni shvatili šta će biti posledice po njih te reforme. A koje su posledice? To su tri poledice:

• 1. Otpuštanja. Znači, moraju da se otpuste viškovi, a moraju da se otpuste oni koji ne mogu da rade po sistemu elektronske vlade, i koji neće da se uklope u jedan sistem gde službenici opštine služe fizičkim licima i preduzetnicima.
• 2. Jedan deo ne mora da se otpusti ali mora da se reedukuje. Da se prilagodi tom načinu rada, da se prilagodi sistemu rada za elektronsku vladu, da nauči da radi u drugim procedurama. Recimo u opštini.
• 3. stvar, naravno koje se neće odreći, to je korupcija. Ne uzimaju svi, to je ta sitna korupcija na lokalnom nivou, ali su ti prihodi od korupcije ostali deo dohodaka, i ljudi toga neće da se odreknu.

I to su tri ključne stvari. Ako to savladate kao gradonačelnik i hoćete da izvedete reformu, nemate nikakav problem da izvedete - izvešćete je. Evo, uzeo sam možda nešto više vremena nego što je bilo planirano, ali ako bude bilo pitanja, ja ču rado odgovoriti pod uslovom, da znam da odgovorim.

Petar Petrović: Dobar dan, pozdravljam sve prisutne i organizatore, naravno, zahvaljujem se na pozivu, a glavni krivac je dr Mišković, jer sam mu neke podatke, do kojih sam i ja došao, prezentovao, tu su se učinili interesantni, to su podaci Svetskog ekonomskog foruma i bave se konkurentnosnim rangiranjem Srbije. A pošto se to u javnosti nigde ne objavljuje, nismo se suočili sa pravom slikom. Ne kako mi sebe vidimo, nego kako nas na osnovu realnih parametara vide drugi koji to znaju da ocene i da vrednuju na pravi način.

Samo par reči o korupciji iz mog ugla. Korupcija je nešto što je utemeljeno duboko u narodnoj tradiciji srpskog naroda, i mi ćemo se teško sa njom izboriti, to je definitivno. Znači, postoji  odavno. Teza da u socijalizmu nije postojala korupcija, to nije istina. Korupcija je u srpskom društvu jako dugo, vekovima je prisutna. Zašto je tako? Zato što jednostavno ljudi, kao narod, misle da je prečica uvek najbolje rešenje za sve. I stalno pokušavamo nekim prečicama da idemo, da rešavamo neke naše probleme prečicama ili doskočicama, a prečica je uvek najlakši put za korupciju. Dok shvatimo da je procedura ta čarobna reč na koju srpski narod nema u svom rečniku, i da treba da proceduru kao takvu u praksi sprovedemo, i sa procedurama vladamo, proći će mnogo vremena.

Po meni je najveće izvorište problema u politici, u sferi politike, i tu je korupcija najviše prisutna, ona se tu generiše i nalazi svoje uporište i zaštitu. Ako tu rešimo problem korupcije, ili ako počinjemo da rešavamo politički problem, oko političkih stranaka i funkcionisanja političkih stranaka, možda ćemo smanjiti nivo korupcije u državi. Mi je nećemo nikad iskoreniti, kao što nikad nije iskorenjena, što ste čuli od profesora Prokopijevića, i u mnogo razvijenijim zemljama ali, ako je svedemo na neku razumnu meru, možda ćemo bolje funkcionisati.

Tri su zakona veoma bitna kada je politički život u Srbiji u pitanju, da bi se on pre svega uredio. Već smo jedan zakon, o registraciji političkih stranaka, imali prošle godine, i tu je napravljen, kako-tako, red na političkoj sceni Srbije. To je taj zakon prvi, koji bi po meni trebao da bude temeljni za početak svake priče. Sada je u opticaju Nacrt zakona o finansiranju političkih stranaka, koji je dosta rigidan, moram da priznam, nudi neka rešenja koja su dobra, i mislim da će uvesti dosta reda u politički život stranaka, ali pre svega sa aspekta njihovog redovnog finansiranja. Dakle, svi koji su se preregistrovali treba da imaju svoje mesto, posle registracije, u budžetu i po drugom kriterijumu - kako prođe na izborima. Treći zakon, koji fali, i žao mi je što se taj zakon ne donosi kao u nekim drugim zemljama, recimo Slovenija ima odličan zakon o izbornoj kampanji, bi trebao da bude taj treći temeljni zakon jer izborne kampanje su najveći izvori korupcije i krađe kod nas a i svugde u svetu. Ako se to uredi kako treba, ova tri zakona o registraciji, finansiranju, izboru i kampanji, uvešćemo reda u politički život.

E sad zašto me dr Mišković pozvao ovde, to su istraživanja svetskog ekonomskog foruma koji je kažu, uz Svetsku banku, verovatno najcitiranija institucija, a uzimaju se podaci kao relevanti kada su u pitanju položaji određenih zemalja. Do mene je došla analiza merenja konkurentnosti od strane 133 zemlje u svetu. I tražeći Srbiju a uzimajući u vidu upitnik Evropske unije koji nam je juče stigao sa 2483 pitanja, pitao sam se: Kako ćemo mi taj upitnik uopšte popuniti? I da li imamo odgovore na ta pitanja, koja su stigla? Ja verujem da masu odgovora nemamo, ali ćemo, verovatno opet koristeći našu doskočicu, nešto odgovoriti.

Znači, od 133 zemlje rangirane po celom svetu:

• Srbija je na 110. mestu po kvalitetu razvijenosti institucija;
• po pristrastnosti državnih organa u donošenju odluka na 112. mestu;
• po olakom trošenju od strane državnih institucija na 104. mestu;
• po obimnosti državne regulative čak na 129. mestu;
• po poverenju u političare na 97. mestu;
• po nezavisnosti sudstva na 110. mestu;
• po efikasnosti legalne zaštite na 115. mestu;
• po zaštiti prava manjinskih akcionara na 128. mestu;
• po efikasnosti legalnih institucija u rešavanju društvenih konflikata na 124. mestu. Tu smo u odnosu na prošlo rangiranje pali za 22 mesta.
• po zaštiti prava svojine na 11. mestu;
• po organizovanom kriminalu na visokom 109. mestu.

Ima još nekih podataka koji mogu biti interesantni a tiču se pre svega ove sfere ekonomije:

• Po kvalitetu odnosa radnika, menadžera i poslodavaca Srbija je na 113. mestu;
• po poverenju u profesionalni menadžment na 118. mestu;
• po efikasnosti upravnih odbora na 120. mestu;
• po etici u preduzećima na 110. mestu;
• po obrazovanju zaposlenih na 120. mestu;
• po relativnoj veličini odliva mozgova Srbija je na drugom mestu od kraja: na 132. mestu.

Što je katastrofa za jednu državu po svim osnovama.

Sudovi su posebna priča. Po samostalnosti sudova nalazimo se na 110. mestu, tu je pad u osnovu na prošlo rangiranje za četiri mesta. A po efikasnosti legalnih institucija i rešavanju konflikata na 124. mestu.

Ima, na žalost, i drugih neprijatnih rejtinga, kada govorimo o konkurentnosti privrede, koja je pala i našla se na 93. mestu, od 133 zemlje, koje skupa stvaraju 98% svetskog bruto proizvoda. Znači od evropskih zemalja iza Srbije su samo Albanija i Bosna i Hercegovina. Tunis je recimo za 53 mesta, Turska za 32, Crna Gora za 21 mesto i Makedonija za 9 mesta ispred Srbije. Čisto da imamo neke reference da vidimo, gde su drugi, a gde smo mi.

Mi nismo ono kako mi sebe vidimo, nego kako nas drugi vide. Ispred Srbije nalazi se Namibija, Šri Lanka, Gambija, Ukrajina, Trinidad i Tobago, Gruzija, Jamajka, Senegal, itd. Znači, u lošem smo društvu, pošto smo na začelju.

Transfer tehnologije je pao sa 64. mesta. Onda, u odnosu na stvarno zarađenu, pad realne produktivnosti je za 27 mesta.

Makroekonomska stabilnost, pad je za 25 mesta u odnosu na prethodnu godinu, znači na 111. mestu smo.

Po kvalitetu sistema obrazovanja, iako smo solidno plasirani, beležimo pad za 22 mesta. Po uključenosti za internet pali smo za 21 mesto.

Po osnovu saradnje univerziteta i privrede u istraživačko razvojnom radu pad je za 19 mesta.

Znači, pitamo se stvarno, ko je odgovoran za ovo realno ponižavajuću sliku koju nam ovo istraživanje iz godine u godinu donosi. I po svim bitnim elementima po kojima smo rangirani mi smo doživeli pad. Znači, ni po jednom elementu nismo doživeli pomak ka boljem, nego smo doživeli pad.

Šta hoću da istaknem? To se sve sa korupcijom, sa položajem u kojem se nalazimo, prepliće i preklapa. To je, pre svega, negativna selekcija kadrova na svim nivoima. Erozija ljudskog kapitala i odliv mozgova, gde smo šampioni. Kriza vrednosnog sistema je kod nas odavno prisutna. Slabost državnih institucija je vidljiva. Imamo sve slabije i slabije vlade. Ova sadašnja je posebno slaba. Imamo nepostojanje pravne države, defektne zakone, imamo pad morala na svim nivoima i bujanje korupcije na svim nivoima, kao posledicu svega ovoga navedenog. Rešenje nije samo Evropa. Evropa će nas, sa zakonima koje treba da donesemo i koje treba da sprovodimo i sa strategijama koje donosimo a ne primenjujemo, naterati da mnoge stvari popravimo, ali nešto moramo sami da uradimo, pre svega da bismo na ovakvim i sličnim rang listama popravili poziciju, ali ne samo zbog pozicije, nego zbog nas samih, i zbog svakodnevnog života.

Gojko Mišković: Zahvaljujem se gospodinu Petroviću i zaista mislim da i ambijent ove sale prosto tera na jedan dijalog koje objektivno o ovim temama mora da ima, ima ga premalo i meni lično i jeste drago što je od strane protektora ovog prostora, a Srbija sigurno jeste u specifičnoj formi protektorata, i dobro da je tako, da je problem korupcije zaista visoko rangiran.

Zlatan....Prefekcija je svojstvena ljudskom društvu, teško iskorenjiva, ali se radi na tome da ona minimizira. Mi ne možemo da govorimo o potpunom iskorenjivanju korupcije u bilo kom kaju sveta, ali se radi na tome da to bude što minimalnije, da ne remeti ni privredu ni ostale odnose. Srbija je na žalost vrlo specifična zemlja, mi to moramo reći javno, opire se tim opštim ervropskim shvatanjima o nastanku, generisanju korupcije, i o načinu borbe protiv korupcije. Zbog čega je to tako? Obično se smatra i u tome se u potpunosti slažem sa gospodinom Prokopijevićem, u državnom sektoru je mnogo veća, a u privatnom, naravno, mnogo manja, međutim, u Srbiji se čini, neće baš tako biti, uzmite samo monopolske pozicije samo nekih velikih kompanija srpskih, koji uživaju neospornu podršku vlade, i onda ne možemo govoriti o tome, da to nije koruptivna stvar. Naprimer, imate jednog Miškoića, koji drži monopol nad čitavom prehrambenom idnustrijom - naravno, ne mislim na prijatelja Gojka - , onda šta je to, nego korupcija? Time praktično onemogućavate konkurenciju, sam dolazak stranih investitora, iz te oblasti, iz te branše i to je za mene apsolutno dominantan vid korupcije. Ovo mito i slično je veoma zanemarljiva, što ne znači, da se protiv toga ne treba boriti. Ali ja mislim, da se ta sprega između državnog aparata - jer je on izuzetno korumpiran - . Dakle, dok se to pitanje ne reši, ja sam u tom pogledu jak pesimista kako će se to rešiti, teško ćemo mi imati neki boljitak. Jer generisanje korupcije dakle iz samog državnog aparata, oni se bore za svoj opstanak, za to daju određene privilegije, zato daju besplatne parcele, daju određene pogodnosti. Dakle, u tom smislu sam vrlo pesimističan, i zaista biće zanimljivo videti ovo, što je gospodin Petrović rekao kada budemo popunjavali preko 2000 pitanja aplikaciju za kandidata za Evropsku uniju, ja znam da će se to popuniti, ali me jako interesuje odgovor Evropske komisije koji o budu pregledali i zaista mislim, da će to biti mnogo teža stvar od bilo čega drugog. To će u stvari biti veoma velik test naše zemlje, da vidimo, koliko smo mi zapravo blizu Evrope. Mislim, da smo daleko i zaista mislim da sam veoma pesimističan. Moram uzeti oba kriterija, i moralni i naravno taj penalni. Sigurno da se protiv korupcije moramo boriti i putem krivičnoga suda, putem pravnih normi, i naravno jednim moralnim radom.. A moralni rad zahteva i edukaciju, to je generacijska stvar, ne možete vi sa 3 godine ili sa 5 godina, morate kroz generacije edukacijom, vaspitavanjem, sistemom prosvete koja je takav kakav je, morate podići, vi ste sasvim ispravno rekli, svest ljudi. To je jedan dugoročni proces, procesualna stvar i to zahteva naravno vreme, strpljenje, i naravno,ulaganje.

Dušan Kliska: Ja sam veliki pobornik ublažavanja sankcija kao takvih, u smislu, ne znam, zatvaranja, itd. Međutim, mi smo sad počeli da pričamo o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom... To je oduvek postojalo... To smo uvek imali, samo nismo primenjivali. Vi ne možete da zadržite nešto, što ste stekli krivičnim delom. Ako vi ukradete telefon, oduzeće vam se i vratiti vlasniku. Nije to bitno, da li je to krivično delo iz kategorije organizovanog kriminala, ili nešto iz opšteg kriminaliteta. Problem je u tome, što su - imamo mi dobre modele - ne tako daleko. Mehanizmi zaštite i organi, koji tu zaštitu iznutra treba da sprovedu, su nedovoljno razvijeni. Kad je u pitanju pravosuđe, imali smo ovu havariju sa ovom potpuno neuspelom reformom, ništa se nije uradilo, mi smo u goroj situaciji, nego u kojoj smo bili pre godinu dana, tu će morati nešto da se uradi, ja ne znam šta, ali nam je jako teško u pravosuđu... Od te negativne selekcije, baš me čudi da smo na 120 i nekom mestu, oni ne znaju pravi status sudija, jer ja nisam čuo - moguće da postoji - ja nigde nisam čuo da imate sudiju oročenu na tri godine. Sad ovaj sudija za te tri godine može da umre od straha da li će on proći sledeću neku ... sledeći neki reizbor, sledeću kontrolu. Potpuno, sa aspekta primene donicidnih propisa, potpuno nepripremljena - mene su pitali, da li ću konkurisati , ja sam rekao, ne, neću konkurisati nigde, jer ne znam kriterijume. Kriterijumi su bili - jedan deo objavljen transparentno, jedan deo je primenjivan da kažem ad hock, a pazite, pravosudni sistem vam je jedan kostur, sve ovo okolo su mišići. Ako vi imate sudije takve, da ona sada živi u strahu šta će i kako će, i moli Boga da propadne ova vlast, da bi došla neko druga, koja će reći: Čekajte ljudi, ono, što ne valja, nećemo primenjivati... Ne znam, možda tako razmišljaju... ja stvarno karikiram, ili moli Boga, da opstane ova vlast, računajući da će ponovo proći, jer je već prošao, a možda još nije trebao.... U Nemačkoj imate dobar model, nije savršen, naravno, nema savršenih sistema društvenih nigde, oni imaju mnogo veće probleme, jer su normalno i veće države, od 300 miliona ljudi, drže tu baklju kao koja vodeća zemlja, ko o čemu.. to je zemlja sa ogromnim problemima. I ne moramo mi da se ugledamo, ali neke stvari, koje su dobre, kad je u pitanju taj državni sektor, ja mislim da su naše sudije potplaćene, slabo plaćene. Nisu zaštićene i nisu sigurne u svoju egzistenciju. To je jedan problem. Drugi problem je te selekcije. U jednoj ozbiljnoj selekciji kad bi vrednovali njihovo znanje, sve ono, što su napisali, verovatno više od 60% ne bi opstalo. Ali i to je dobro. Zamislite da je obratno. Ja sam bio u dosta sudova u ovoj zemlji. Bio sam čak i u Leskovcu, Nišu, Loznici, pa sam upoređivao. Ima dobrih sudija. Ima od čega da se pođe. Stvar nije tragična. Može se popraviti, ali mora se imati pošten pristup. I onda, kad je taj sudija zaštićen, ne možete da ga podmitite. Ako mu date - lupam sada - 3000 evra mesečno, i ako on ima svoji 36.000 evra što u našim uslovima deluje fantastično, nećete moći da ga podmitite. To će biti strahovito retki slučajevi, zato što on neće da rizikuje svojih 36.000 evra godišnje koji mu obezbeđuje da kupi udobnu kuću, da uredno školuje svoju decu, da ide na godišnji odmor, i sve ostalo. Naravno, povratno, on mora da garantuje ako napravi neku nebuloznu odluku, ili napravi neku veliku štetu, država će tu štetu da plati.. Postoji mehanizam da se država zaštiti od korumpiranih sudija. Neka svako snosi odgovornost za štetu, koju prouzrokuje svojom presudom. Niko se ne češe zato, što nije presuđeno 5 godina i neko plaća kamate na 5 godina... Znači postoje modeli, samo neko nije imao dobru volju. A politička volja, dobra politička volja je prvi uslov za sve.

Dragan Stojković: ...ja sam bio angažovan u jednom periodu u Zemunu, u kome sam dugo živio. Moram na početku da podsetim i sebe a i da kažem na ovom skupu zbog toga, što želim da na jedan drugačiji način dam jedan doprinos. Zbog toga, što sam prvi put bio u Subotici 1998.godine, bio sam tim povodom, da sam tada bio predsednik Saveza nezavisnih građana za Zemun, jedne lokalne političke zajednice, je nikla u određenim uslovima u Zemunu 1997.godine, i što sam tada bio sa svojim kolegom iz Zemuna u posegi Saveza građana Subotice, kojom prilikom smo mi potpisali i tada jednu izjavu o saradnji. Tada, te 1998.godine smo imali veliki optimizam da će posle promena za koje nismo znali kada će doći da će to društvo, sa kojom smo mi bili krajnje nezadovoljni postati mnogo demokratičnije, da će postati pre svega civilno društvo. Obe te organizacije su koliko ja znam, ugašene, ali znam, da je u celoj Srbiji posle 2000.godine ceo taj jedan sektor raznoraznih građanskih inicijativa, nevladinih organizacija, građanskog parlamenta, slobodnih gradova, itd, jednostavno potonuo. Upravo zbog toga sam pominjao ovu uvodnu priču da bi možda pomogao u ovoj današnjoj diskusiji sa ovim jednim uglom gledanja, koji mislim, da može samo da sintetizuje ono, što ste svi vi na neki način izrekli, a to je da su glavna težišta u centru korupcije u javnom državnom sektoru i u političkim partijama. Ja upravo u tome vidim uzročnu tu vezu, naime, porast, i takav rast korupcije u Srbiji dovodim u direktu vezu sa nerazvijenim civilnim društvom. Direktno dovodim u vezi, što su političke partije pratkično privatizovane i što političke partije ne zastupaju javne interese, nego su postale male interesne grupe pojedinaca, iz raznih oblasti, iz oblasti biznisa, iz oblasti ličnih grupnih interesa i što one kao takve, su potisnule građane i ceo civilni sektor, maltene su ga ugušile, ili su ga sveli na neki ukrasni deo ovog civilnog sektora, koji se bavi nekim humanitarnim ili sličnim radom, a da je taj civilni sektor nevladinih organizacija koje treba da budu jedna vrsta uključivanja građana u politiku, koji bi na taj način postali regulativi kontrola javnog života, da je to posledica u stvari samovolje političkih partija i korupcije u svim oblicima. Ja se slažem s time da na prvi pogled izgleda prihvaljivo rešenje da se javni činovnici pogotovo u prisustvu, izuzetno dobro plaćaju, da ne bi bili korumpirani. Međutim, možda je i to jedan oblik korupcije. Znači, ti treba da imaš izuzetnu veliu platu da budeš na neki način korumpiran da bi sudio pošteno. Ja mislim, da je mnogo bolj regulativi kontrola državnih činovnika i političkih partija uključivanje građana u javni život. Kod nas su građani potisnuti iz javnog života. Ja mislim, da razvijena civilna društva znači spuštanje civilnih inicijativa na sve nivoe, kao što smo mi to nekad pokušali po mnogim gradovima Srbije, dakle, mnogo tih lokalnih organizacija lokalnih saveta za korupciju, koja će animirati građane, koji će na razne načine razvijati svest, da bi se stvorilo javno mnenje, da bi se ohrabrili građani, i da bi se na taj način vršila praktično kontrola javnih funkcija. Mislim da je to jedan od mogućih puteva o kojima treba razmišljati dakle: obnove, izgradnje civilnog društva, kao kao regulativa i mobilisanje građana u borbi protiv korupcije.
 

.....: Ne znam, koliko ste imali prilike da vidite, ali verovatno niste .... Mi smo ovo istraživanje radili nekoliko meseci na nivou svih balkanskih zemalja uključujući tu i Albaniju. 1848 direktnih razgovora je bilo sa vlasnicima preduzeća, koji su mladi ljudi, do 30 godina. Ovakvo istraživanje je prvi put rađeno na nivou Balkana. Ono, što zabrinjava nas, koji smo istraživanje uradili, ono prosto kad smo ga dobili i pročitali, jeste da svi ovi ljudi, koji su intervjuisani, prepoznaju korupciju. Znači, oni su vlasnici preduzeća, ljudi, koji pokreću razvoj određenih malih sredina, pošto smo istraživanje radili u malim sredinama. Svi oni intervjuisani prepoznaju korupciju, kažu da su bili deo nekog koruptivnog procesa, ali ne žele da je prijave. Ono, što je moje pitanje uvodničarima, prosto me zanima, kao nekog ko će pokušati da na nekakav način nastavi ovaj projekat i jeste koji su to vaši preporučeni mehanizmi? I šta bi vi nama preporučili da prosto u nekakvom razvoju projekta uradimo? Da li je to informisanje, na koji način, da li su to primeri? Na koji način prosto ove ljude upoznamo sa korupcijom, jer svi kažu, pošto sam imao priliku da preslušam veći broj ovih interjua, kažu da im korupcija ma kolika je, donosi dobit. Da time, što oni daju novac, ma kome, državi ili drugim, većim preduzećima, njima opet donosi neku vrstu dobiti. I ne žele da sopstvenu dobit redukuju time šzo prijave korupciju. Pitanje je: Kako mi te ljude da podržimo, da ih osvestimo, ili da im damo nekakvu vrstu podrške, gde su mehanizmi da ih podrži.

Prof.Prokopijević: Kad kažete, biznisi daju sredstva za mito, tu vidite samo one biznise, koji i kada daju mito, mogu da budu profitabilni. Naravno, i one bi radije radili u toj situaciji, kada toga nemaju.. Prema tome, jedna važna stvar je da korupcija i mito nisu stvar odstupanja od nekog čudnog, iracionalnog ponašanja, nego ona stvara pravila igre. Prva stvar, koju morate da vidite, to su pravila igre. I druga stvar, koju morate da pogledate da li se ta pravila igre primenjuju, ako su primenjeni standardni antikorupcijski mehanizmi, ili pak imate situaciju kao ovde, da recimo država grca u korupciji, vrh politički, svih stranaka, najviše onih, koji su trenutno na vlasti, grca u korupciji.. Mi ne možemo celom društvu da natovarimo sve probleme, koje ima, koje u regulativi imamo, i tu neaktivnost namernu ili opstrukciju stvari. Recimo, moj prijatelj, glavni urednik jednog od najčitanijeg u ovoj zemlji, da ne napominjem, koje, on kaže: Ja imam dokumentaciju za 100 godina samoće, za svih 100 ljudi maltene u ovoj državi. Ja ga pitam: Pa što ga ne objavljuješ? Objavljujem samo kada procenim da će to da proizvede neku akciju. Kakav ćete mehanizam da koristite zavisi od tipa korupcije. Ako službenici na šalteru uzimaju neki dinar da vas gurnu brže, ili ako im ne date, u sporiju proceduru, morate da imate više službenika jer onda pada šansa da će neko od njih koristiti to, neće svi biti skloni korupciji.. Ako napraviti žiri od 3 člana, za izbor za lepoticu, vrlo lako ih je podmitiit. Ali ako imate 30. Cena podmićivanja skače, i vrlo mali broj ljudi je u stanju da podmiti taj žiri. Tako da morate da pogledate tačno tip korupcije, određene koruptne radnje, pa onda da vidite, šta je lek za to. Za sve ima lek, kad se hoće.

Milica Mačković: ...normalno je da je taj neki pravni aspekt ključni. Ja se slažem, da je dosledna primena ovih postojećih zakona nešto, što je siguran izlaz, ali verovatno i promena zakona koja nas čeka. Ja se nadam, da mi idemo putem kandidature, ako ništa drugo, makar Evropa to da nam donese, znači da ipak neke pozitivne zakonske propise svoje promenimo i da prihvatimo ono, što su propisi demokratskog društva. Ja bih se ovde osvrnula, s obzirom, da imamo neka iskustva u radu sa mikrobiznisima, to jesu oni, koji opstaju, koji posluju, funkcionišu, i koji plaćaju, imaju efekta. Međutim ja bih se osvrnula na jednu funkciju naših zakona, odnosno na situaciju sa čime se susreću ti mali biznisi. A to je preterana upotreba zakona. Najviše tih malih biznisa je suočen sa činjenicom da kada se otvore, kada počnu da rade, tog momenta im se sruče na glavu različite inspekcije. I znane, i neznane. Ko gde se kontrolišu apsolutno najmanja pomeranja, visina, širina.. Jedan moj prijatelj je otvorio ugostiteljski biznis, bio je prilično mali - samo ću da ilustrujem - zakon je rekao da mora da ima nekih 7 higijenskih čvorova. To je nemoguće bilo smestiti na taj prostor. On je dobio kaznu od 15.000 dinara ... verovatno je možda mogao da plati nekome da ne bude kažnjen, a on nije platio, znači, radi se o tome, da državni aparat nagonski ide za tim, ili traži da bude potkupljiv... Država daje pogodnosti, kredite, a posle sruče na njih zakone, umesto da im se pomogne.. Dolazimo sad do institucija. Institucija, koja su tu, na tim biznisima, koji su takvi na početku, kojima treba razna podrška konsultanata, stoje te institucije. Te institucije, koje su takođe deo državnog aparata - većina njih - koji takođe zapošljavaju neke službenike koji žele da budu tu, da imaju tu svoje neke plate, i koji se sa tim biznisima suštinski se ne bave... Vraćali smo se sa jednog seminara, i u diskusiji smo došli do zaključka, da je privreda u krizi.... I da smo došli do zaključka, da ta ista institucija bi po hitno morala da apeluje vlast, da kaže, da ih animira da se bave malo više privredom, a manje politikom... Hoću da vam kažem, da su to ljudi, koji dobijaju lepe plate, svakog meseca, koji sede, a koji su tu u sistemu, da pomognu malom biznisu. Vi možda niste govorili o nečemu, o kome bi bilo realno govoriti, kada su biznisi u pitanju, a to je preventivna upotreba zakona.. To je nešt, što treba podsticati, a evo, ja prosto kažem da će nas sve ovo dovesti da će se jedni osnivati , za dva-tri meseca.. zatvarati, a ti mali su oni, koji treba da da postanu mali i mali da postanu veliki.. odnosno srednji...

.......................: Ali imate ljude u vladi, koji su za psihijatriju. Evo vam recimo taj ministar Dinkić.. On za potrebe - ne znam čije - suspenduje nekom uredbom deo zakona o obligacionim odnosima, ni manje, ni više... Pa ko se razume u ekonomiju elementarno, zna, šta je Zakon o obligacionim odnosima, kao pravni akt, i to ne može tek tako da se dira uredbama... Pa prvo, Zakon može da promeni samo Skupština. To je samo jedan primer, šta je on uradio u finansijama tamo...

..........................: ... korupcija je u tolikoj meri prisutna, da se ne može iskoreniti, a da se može smanjiti ja se ne bih puno nadao od toga ulaskom u Evropsku uniju i kako će popuniti formulare .... kako su ga popunili Bugarska, Rumunija, Crna Gora, Makedonija, tako ćemo i mi da popunimo isto to... Znači, naše probleme neće rešiti Brisel, niti će nas Brisel naterati da imamo pravila igre, koja će dati bolji ekonomski rezultat nego što vidite u Evropskoj uniji, ima ozbiljnih bolesnika i vrlo zdravih privreda. Znači, to morate sami da uradite. Tako je i sa korupcijom. On će možda nešto malo pritiskati, ali rešenje nije u Briselu, nego ovde.

Transkript završen.. (Tekstovi se lektorišu naknadno)

 *******

O Incijativama..

info: Igor KOSTIĆ

Projekat "Odgovorno omladinsko preduzetništvo - stvaranje uslova za borbu protiv korupcije u privatnom sektoru"

Subotica, Srbija - Inicijative u saradnji sa JES Fondacijom iz Skoplja (Makedonija), Centrom za razvoj preduzetničkih potencijala INCEPTUM iz Velenja (Slovenija) i Nezavisnim razvojnim biroom iz Gradačca (Bosna i Hercegovina) od januara 2010. godine realizuju pilot projekat "Odgovorno omladinsko preduzetništvo - stvaranje uslova za borbu protiv korupcije u privatnom sektoru" na teritoriji zapadnog Balkana (Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj). Opšti cilj projekta je da se napravi efikasan doprinos organizacija civilnog društva u borbi protiv korupcije u poslovnom sektoru, kao i promocija kulture etički odgovornog omladinskog preduzatništva.

Ovaj projekat nastavak je redovnih aktivnosti organizacija civilnog društva okupljenih oko projekta iz Makedonije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Slovenije koje su aktivne u oblasti promocije omladinskog preduzetništva. Projekat "Odgovorno omladinsko preduzetništvo - stvaranje uslova za borbu protiv korupcije u privatnom sektoru" proizašao je iz prikupljenih informacija i potreba da mladim preduzetnicima nije potrebna samo pomoć u pristupu kapitalu, kao i tehnička obuka i veštine, već da im je potrebno i "etičke orijentacije" da bi ih pripremili sa da izađu iz kulturom usvojenih okvira poslovanja. Krajnji ciljevi projekta su:

• 1) mobilizacija civilnog društva (organizacije civilnog društva koji rade na jačanju omladinskog preduzetništva na Zapadnom Balkanu) u akciju protiv korupcije;
• 2) otvorena javna diskusija o korupciji u poslovanju u malim i srednjim preduzećima u zemljama regiona;
• 3) doprinos stvaranju novih, etički odgovornih mladih preduzetnika, koji će biti promoteri zdravih poslovnih praksi.

Inicijative od oktobra meseca 2010. godine će organizuju i sporvode javne diskusije u gradovima u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori kako bi pokrenule javnu debatu o problemu korupcije, na koji način ona usporava razvoj preduzetništva, kao i koliko korupcija sprečava mlade preduzetnike da razviju svoja preduzeća.

Realizacija projektnih aktivnosti treba da rezultira povećanje svesti koliko je značajna borba protiv korupcije koju zagovaraju organizacije civilnog društva aktivne u oblasti omladinskog preduzetništva, kao i mladi preduzetnici iz zemalja Zapadnog Balkana.

Evropska komisija kroz Instrument za pred-pristupnu pomoć - IPA (IPA 2008 - Civil Society Facility) finansijski je omogućila realizaciju ovog projekta. Više informacija o projektu i planiranim aktivnostima dostupne na veb sajtu Inicijativa na adresi: www.theinitiatives.org i na: www.beresponsible.biz.