U okviru seminara za nastavnike istorije na Paliću u Subotici su promovisana četiri udžbenika iz istorije. Reč je o zajedničkom istorijskom projektu više zemalja, a inicijativa je pokrenuta 1999. godine pod okriljem CDRSEE sa ciljem da dovede do značajnih i realnih promena u istraživanju i nastavi istorije u svim zemljama Jugoistočne Evrope. Čitanke "Nastava moderne istorije Jugoistočne Evrope - dopunski nastavni materijal" izdate su na srpskom, albanskom, bosanskom, hrvatskom, engleskom, grčkom, makedonskom i turskom jeziku.
Slobodan Čamprag, član Gradskog veća za obrazovanje i kulturu, kaže da su u projektu učestvovali nastavnici istorije iz svih bivših zemalja SFRJ, Albanije, Bugarske, Rumunije, Grčke, Turske, Kipra.
Corina Noak Aetopulos iz Centra za demokratiju i pomirenja Jugoistočne Evrope iz Soluna rekla je da je CDRRSEE osnovala grupa grčkih biznismena 1998. godine.
- To su ljudi koji veruju da je Jugoistočna Evropa deo Evrope. Više od deset godina smo prisutni u više od deset zemalja. Privrženi smo pomirenju i demokratiji i tu smo da pomognemo put ovog regiona ka Evropskoj uniji - rekla je Corina Noak Aetopulos.
Urednica srspkog izdanja čitanki dr Dubravka Stojanović kaže da je projekat započeo analizom postojećih udžbenika i da se rezultati komparacije istih događaja drastično razlikuju od zemlje do zemlje.
- Mogli smo da pomislimo da se radi o različitim događajima, čak su promenjeni i datumi. Zaključili smo da istorija od Slovenije do Grčke nije disciplina tretirana kao nauka već služi podržavanju agresivnih delova nacionalnih identiteta i sukobu, a ne pomirenju. Slika suseda je naročita crna i problematična. Postavili smo pitanje da li ona može biti predmet pomirenja i saznanja ko je naš sused i kako on vidi neke stvari. Na taj način smo napravili čitanke koje su prvi put objavljene 2005. godine - rekla je dr Stojanović.
Prema njenim rečima knjige počivaju na multiperspektivnom principu i predstavljaju zbirku istorijskih izvora. Na projektu je radilo 60 istoričara, a knjige su namenjene, pre svega, srednjoškolcima.
- Nismo nikoga osuđivali, niti smo donosili sud. Istorija se uči sa što većeg broja pozicija, a naš cilj je bio uvesti demokratiju u učionice - rekla je dr Stojanović.
Drugo srpsko izdanje već se našlo u školama širom Srbije, a od ovog vikenda i u Subotici.
