Poštovani subotičani, ja sam žena koja poštuje red, naučila da poštuje svog oca, do skora muža. Predsednika stranke sam večeras zamolila, da mimo uobičajenog reda koji su zapisali domaćini, govorim posle uveženog prethodnika. Za to imam poseban razlog. Mene je domaćin verovatno dva puta zbog treme nazvao Jovankom, a ja sam Jorgovanka, a većeras hoću da pokažem jedno drugo lice, koje vi nemate prilike često da čujete. Da to mogu da uradim, omogućio mi je kolega Ilija Narančić, koji je govorio i o ekonomskim temama, o kojima ja inače govorim. Posebno me inspirisao draž pesme, koje je govorio Glumac, a govorio je o našem životu, a ja sam, dok je on govorio, o tom mraku, setila is a vama ću da podelim deo knjige koju trenutno čitam, a zove se Senekina pisma prijatelju, gde Seneka svom prijatelju Luciliju kaže:
"Ti si filozof, pošten čovek, i poznat po vrlinama koje imaš. Umorili su te izdajnici, navodni prijatelji, koji te čekaju u predsobljima a dokazuju prijateljstvo u tvojoj trpezariji, gde je izobilje. Umoran od svega rešio si da odeš, moj Lucilije, ali ti ja kažem, gde god da odeš, u koju god pećinu da se sakriješ, i u kakav mrak da odeš, tvoja vrlina će sijati i ti tvom narodu ne smeš da ostaviš mrak, ti moraš da mu pokažeš put s tvojom vrlinom."
To je za mene 08. septembar 2008. godine i odluka gospodina Tomislava Nikolića da on sa svojom vrlinom nas sve izvede iz mraka u kojem smo se našli.
Seneka je pisao o Luciliju u IV veku pre naše ere, to je vreme kažu, pre postojanja Hrista. Znači, sve ono što nam se dešava, davno se dogodilo, i događaće se. A šta je posebno? Način, na koji mi odgovaramo na takve izazove i na takva dešavanja. Način, na koji ja želim vama da odgovorim, to je: da ne dozvolite da pričaju o Srbima koji imaju brend, koji se zove inat, već da shvatite da Srbi imaju ne porokinat, nego vrlinu koja se zove: prkos. Prkos je jedno lepo cveće, koje po dvorištima neguju, dobre domaćice, koje su srećne da imaju svoje dvorište, i kojima je još stalo do gajenja cveća, a prkos znači da kad uvidite nevolju, da je sagledate, pa ga ne na štetu svoje dece i svog naroda terate inat kao porok, nego se prkoseći nedaćama sve svoje snage udružujući se ovako, kao mi, razmišljate o budućnosti svoje dece, i činite za njih nešto konkretno.... Da... Da činite nešto konkretno. Predsednik Srpske Napredne Stranke kaže: Nije loš program Demokratske stranke, ali ga ne sprovode. Kod Biblije otvorite tekst, gde piše: "Govore, a ne čine" . To je naša prednost, to je moja vera, to mora da bude vera svih vas, i energija, da će Srbija postojati, i da mi moramo da izađemo na onaj put, koji nema samo kamenje, i koji nama na nogama ne ostavlja krvave ožiljke, i ružna sećanja, nego koji mora da pokaže, da jedan pravedan narod, koji svoj prkos u ovim teškim vremenima ume da usmeri u rešavanju problema, ima svoju budućnost. Želim da vam kažem, da ono što se danas zove srpskim javašlukom, srpskim mitom i korupcijom, nije nimalo samo srpsko, već i svih drugih, a na nama je da pokažemo, da ono što je do sada bio običaj pojedinca, i koje se zvalo mitarenstvo, da nekome kao pojedincu date znak zahvalnosti da bi vam nešto učinio, u ovoj državi je pretvoren u institucionalnu korupciju, a to je naš zadatak broj jedan, protiv koga treba da se borimo. Ono što se zove da je naša obaveza da stvorimo državu reda, poretka i pravde, a stvorićemo je tako što ćemo donositi dobre zakone, i promišljati svaki svoj potez, od trenutka kad započnemo plan, do onog, što želimo da ostvarimo. Mi smo takav plan napravili, da sa vama, koje dele nacije, škole, opredelenja, svojoj deci obezbedimo put, i budućnost. Ne sluga, ne oni koji će zaboraviti na svoj jezik, i na svoj opanak, već budućnost deci, koja će se ponositi svojim poreklom, i pre svega: nama. Mi možemo da čitamo istoriju, i iz nje izvlačimo pouke i to treba da radimo, a naša je osnovna obaveza da budemo ljudi, kojim će se naša deca ponositi. Zato smo večeras ovde, i ako ste makar početak mog uvodnog izlaganja zapamtili, da nas vodi onaj, čija vrlina jeste put, kojim treba da idemo, verujte, da ovo nije nikakvo idejopoklonstvo. To je vera žene, koja ima troje dece, i koji su učeli da kažu... neka su dobro i zdravo sva druga deca, a i moja.