Sinoć je u svečanoj sali Gimnazije "Svetozar Marković", prigodnom tribinom i malim koncertom, obeležen 55. rođendan rokenrola.
Organizator i voditelj tribine, profesor filozofije Dragan Krstić, pozvao je goste - govornike, bivše gimnazijalce, da govore o rokenrolu, o estetici rok muzike. To su bili Petar Mitrić, Darko Kovačević, Boris Čegar i Vladimir Miletin.
U zavisnosti od užeg ili šireg pogleda na kulturu, u koju su zapravo uronjeni ljudski i čovečanski doživljaji lepog, o rokenrolu se moglo govoriti na više načina: od istorijskih činjenica i nesumnjivih ikoničkih fenomena koje su izvođači stvarali, o stalnoj dijalektici mejnstrima i undergrounda, o socio-ekonomskom okviru liberalnog kapitalizma, tehnologiji i industrijalizaciji, koja je i omogućila stvaranje roka kao pop-fenomena, pa do toksikomanije koja prati rokenrol.
Profesor Krstić pitao se da li se rokenrol može samo slušati? Odn. da li je moguće misliti/osećati njegovu estetiku bez ostalih, gore navedenih pojava i društvenih interakcija. Sigurno je da može, ali uvek će se uz čistu estetiku izražaja, iskazivati i suštinska heterogenost i protivrečnost rokenrola koji je, pored muzike, često nosio i iznosio čitave društvene pokrete,
Među prisutnim gostima, profesorima, učenicima u publici, našao se i Karolj Aroksalaši, za koga možemo reći da je prvi subotički roker.
