Pedesetak ronilaca iz Srbije sa pet minuta ispod površine jezera želelo da skrene pažnju na zagađenje voda
U istom trenutku, u simboličnih pet minuta do 12 časova, pedesetak ronilaca polako su se zagnjurili ispod površine Palićkog jezera. Pod vodom su ostali pet minuta, a kako su posle svi međusobno komentarisali, ronjenje na Paliću značilo je i poguriti se pod vodom jer je mulj na ovom panonskom jezeru toliko dubok da ne ostavlja mesta za zaron.
Upravo zbog stalnog zagađivanja Palić je odabran kao mesto sa kog će ronioci Srbije za 22. april, Dan planete zemlje poslati poruku koliko je važno održati čistim vode, objašnjava za «Politiku» Đorđe Branisavljević, predsednik Ronilačkog kluba «Spartak» kome su se u organizaciji ovog događaja pridružile i ronilačke organizacije SRbije i Vojvodine. Na Palić su stigli ronioci iz Beograda, Apatina, Bele Crkve, Bačke Palanke, Bezdana i Novog Sada. U ovom zajedničkom ronjenju učestvovali su i pripadnici žandarmerije i Specijalne antiterorističke jedinice koji su izveli pokaznu vežbu, i pokazali deo svoje nove opreme.
-Pod vodom se prst pred nosom ne vidi, kaže nam Branka Pišćević ronilac iz Beograda, ali i ona i njena koleginica Jovana Koljaja, natovarene bocama sa kiseonikom, tegovima od bar osam kilograma, dok se sa njihovih odela cedi neprijatno zelena voda, tvrde da su se i u ovakoj mutnom jezeru, za ovo kratko vreme ipak divno provele jer – bile su u vodi i ronile. Zoran Šargić, član kluba «Spartak» nešto je kritičniji, on već deset godina roni, ali najradije izvan Subotice. –Mi ovde u krugu od 30 kilometara nemamo gde da ronimo, vode su nam zagađene i plitke, i jedino u Tisi možemo dublje da zaronimo, kaže.
I dok ronjenje za mnoge znači hobi u kome se sreće živopisni podvodni svet nedostupan bez ronilačke opreme, u našim uslovima to je neretko «higijenski» posao spašavanja naših reka i jezera. Tako Branisavljević i Šargić kažu da pred svaku letnju sezonu iz Palića izvlače odbačene, uglavnom kradene bicikle, stare stolice, suncobrane..., a sve da bi kupači mogli da budu bezbedni.
O drugoj humanoj dimenziji ronjenja svedoči i Petar Počuča, predsednik Akademije tehničkog ronjenja koji za «Politiku» kaže da su ronioci, pogotovo iz Žandarmerije i SAJ-a sa kojima sarađuje, u službi građana i da su najpotrebniji onda kada zbog nečije greške ili loše procene moraju da spašavaju ljudske živote.
-Mi smo bogati vodom, ali naše vode su odraz naše kulture. Nadam se da će ovakve manifestacije doprineti da se promeni naš odnos prema vodama. Ipak, pravim roniocima, kojima je to životno opredeljenje, dovoljan je samo taj osećaj da su pod vodom, zaključuje Počuča.
