Izložba slika Josipe Križanović u galeriji Otvorenog univerziteta
Salaše, najautentičniji simbol vojvođanske ravnice, Josipa Križanović, članica likovne sekcije Hrvatskog kulturnog centra „Bunjevačko kolo“, poslednjih pet godina vešto je prenosila na platno. Preko 40 radova, izložila je, prvi put samostalno, u galeriji Otvorenog univerziteta, a na otvaranju je prisustvovalo više od stotinu poštovaoca njenog umetničkog stvaralaštva.Ciklus slika, sa dominantnim motivima salaša, Josipa Križanović“ nazvala je „Svi moji putevi“. Rađene u tehnici ulja na platnu i lezonitu nastale su posle duže pauze koja je usledila nakon Josipinog završetka umetničke škole.
- Do sada sam izlagala na preko 50 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Nakon svakog učešća na kolonijama ostavljala sam za sobom slike salaša i zbog toga volim da kažem da sam ih „rasejala“ svuda i skoro po celom po svetu. Sada ulazim u jedan drugi tematski ciklus, ali salaše nikad ne zapostavljam, - kaže Josipa Križanović.
U želji da svojim posetiocima u skladu sa tematikom postavke dočara život na salašu, Josipa Križanović, koktel nakon otvaranja izložbe zamenila je autentičnim salašarskim posluženjem.
- Želela sam sugrađanima da podarim trenutak posluženja od pre 25, 50 ili 70 godina na salašima. Ponudićemo ih vodom, rakijom, vinom i naravno pogačama s višnjama, makom, jabukama i orasima, -kaže Josipa.
Uz takvo posluženje neizbežan je bio zvuk tamburice i poezija. Poznate vojvođanske melodije izveo je tamburaški orkestar muzičke sekcije „Bunjevačkog kola“, dok je autorsku pesmu „Salaš i prašnjava ravnica“ odrecitovao Boro Karadža, a pesmu „Bački salaši“, koju je napisala Zora Ćujić, profesorka, pročitala je Klara Dulić.
Prvu samostalnu izložbu Križanovićeve otvorila je Olga Šram, istoričarka umetnosti. Ona je rekla da se u Josipinim slikama „vidi njena potreba da likovnim zapisima fiksira sećanja i vizuelno zabeleži autentičnost poznatih mesta i da je uspela da izbegne sladunjavost teme“.
- Umetnica se prihvatila dokumentarnog posla i „portretiše“ salaše naglašavajući puteve koji vode do njih. Oni su za Josipu posebno, konkretno i simboličko značenje i zato ih uvek, ali diskretno stavlja u prvi plan. Kadrove koje bira su uvek drugačiji, pa nam se ista tematika nudi na uvek nov i zanimljiv način, - rekla je Šramova.
Josip Horvat, predsednik Likovne sekcije „Kola“ rekao je da je Josipa počela slikati neprimetno, a da se zatim „iznenada uzdigla, želeći da nam poruči da je salaša sve manje i da će ih ona svojim talentom sačuvati od zaborava“.
- Kvalitet njenih radova prepoznali su mnogi bardovi i nagradili je, zbog čega smo izuzetno ponosni na nju. Pridružila nam se pre sedam godina, a njena posvećenost đurđinskim salašima ostavlja nam izuzetno važan „dokument“ i svedočanstvo, - rekao je Horvat.
