Suvlasnik „Ateka“ Kristijan Šmit o RTB

Brinućemo o Boru isto kao o Subotici

Autor: Saša Trifunović | 13.01.2008 - 00:34

Pregovori Agencije za privatizaciju sa najboljim ponuđačem za kupovinu RTB Bora, austrijskim „Atekom“, koji je ponudio 466 miliona dolara, trebalo bi da se završe najkasnije do 8. februara. Prema rečima suvlasnika „Ateka“ Kristijana Šmita, koji je krajem protekle nedelje boravio u Boru i razgovarao s predstavnicima sindikata RTB-a i predsednikom opštine Branislavom Rankićem, pregovori su poslednjih dana intenzivirani i ne postoje nikakvi nerešivi problemi.

- Ostajemo pri stavu da su nakon kupovine RTB-a potrebna hitna ulaganja kako bi se proizvodnja pokrenula s mrtve tačke i to ćemo učiniti. Mi imamo para za RTB Bor, i to najbolje ilustruje podatak da samo u 2007. godini imali obrt od dve milijarde dolara. Osim toga, ne isključujem mogućnost da „Atek“ kupi i delove RTB-a koji su izuzeti iz tenderske prodaje, tim pre što „Sever“ uveliko sarađuje sa borskom fabrikom „Lak žica“. Ipak, sada nam je RTB prioritet, - obrazložio je Šmit, sa kojim smo razgovarali prekjuče tokom posete subotičke fabrike ATB Sever, koju je 2005. godine pred samim stečajem „Atek“ kupio.

Prema rečima Šmita, čiji je „Atek“ za RTB ponudio 180 miliona dolara investicija, ulaganja u borski kombinat bakra ići će „korak po korak“, kao i u slučaju fabrike „Sever“, s čijim je poslovodstvom novinar „Blica“ juče razgovarao.

- Kupovinom „Severa“, „Atek“ se obavezao da u prvih pet godina investira 16,5 miliona evra, i u prve dve godine već je uložio 8,3 miliona. Oko 55 odsto proizvoda se radi za srpsko tržište i izvoz, a ostalo za potrebe ATB grupe. Protekle godine promet „Severa“ je iznosio 35 miliona evra, a ukoliko se ispuni ovogodišnji plan od 50 miliona, anulirao bi se deficit iz 2007. godine, koji je iznosio sedam miliona evra.

U razgovoru sa radnicima, utisci o efektima privatizacije su podeljeni. Mlađi su uglavnom zadovoljni, dok stariji radnici kažu da su očekivali mnogo više.

- Od kada je „Atek“ kupio „Sever“, prosek zarada je sa 135 evra povećan na 300. Mi ne kažemo da je sadašnja situacija odlična jer ne ide onom brzinom kojom su zaposleni očekivali, ali iz godine u godinu je sve bolje. Radnicima je najteže objasniti da je potrebno strpljenje - kaže predsednik sindikata „Nezavisnost“ u tom preduzeću Dragan Grozdanović, dodajući da najniža zarada u „Severu“ iznosi 14.000 dinara, ali da pojedini iskusni KV i VKV majstori zarađuju i do 50.000 dinara.

U Fabrici svi pogoni rade punim kapacitetom, a paleta proizvoda je od elektromotora za fenove za kosu do onih za hidroelektrane i brodove.

Informacija: Blic-Online