Bez euforije, mirno, gotovo neprimetno Radio Subotica slavi svoj 39-ti rodjendan. Na današnji dan 1968. godine oglasio se signal prvog elektronskog medija u gradu i traje do danas. Današnji datum - "29. novembar - bio je i Dan republike, Dan državnosti zemlje koja ipak nije potrajala do današnjeg dana. Imamo novu državu i brojne nove medije . Čeka nas privatizacija i dodela frekvencije. Država ne odustaje od namere da lokalne javne servise pretvori u privatno dobro, a sve za dobrobit slušalaca - jer vlada uverenje da preko privatnika politika neće imati uticaja na javnu reč. Tako je, kažu, u Evropi i po belom svetu. Mi smo majstori da nešto što je gradjeno godinama, srušimo do temelja, a onda za neko vreme zaključimo da to i nije bilo tako loše i da bi ga trebalo obnoviti. Već sada se čuju mišljenja da je obavezna privatizacija elektronskih medija samo prelazno rešenje i da bi za nekoliko godina trebalo ponovo osnovati lokalne javne servise. Naše društvo tek prolazi kroz rane faze demokratije. Vežbamo u hodu. Kao vrhunac javnosti rada lokalne vlasti doživljavaju se prenosi sednica Skupštine opštine. Imali ste prilike da slušate i danas one koje ste birali. Nekada je i BBC prenosio sednice britanskog parlamenta, i to je bila revolucija u demokratičnosti rada, a sada to niko ne bi ni gledao ni slušao jer postoje druge, efikasnije metode kontrole vlasti. Mi još nismo dotle stigli, niti smo spremni za potpunu komercijalizaciju medija koje uglavnom kupuju lokalni tajkuni: autoprevoznici, trgovci, i mnogi drugi vlasnici sumnjivog kapitala koji nisu ni prošli pored novinarske branše. Još mnogo toga treba da naučimo, a to možemo samo uz pomoć cele zajednice. Ovaj radio se ne boji tržišne utakmice. Imamo iskustvo, poštujemo pravila profesije, učimo od boljih, ispravljamo greške i tragamo za istinom i činjenicama sve u cilju objektivnog sagledavanja stvarnosti jer samo tako možemo da da se dobro orijentišemo i krećemo u dobrom smeru. Mnoge je ovaj radio stvorio i digao. Mnogi su mu okrenuli ledja kada su se pojavile alternative, jeftinije i pristupačnije. Kažu da smo jako skupi i da nas ima mnogo, prosečna plata novinara u Radio Subotici je oko 25 hiljada dinara. Da li je to puno, kada se u ovoj zemlji štrajkuje i sa većim zaradama? Srozati jednu profesiju je najlakše sa minimalcem od desetak, 15 hiljada. Možda nas ima puno, ali je često jako zgodno pred svetom se pohvaliti formulom "3 u jedan" - tri radija: na srpskom, madjarskom i hrvatskom jeziku su tekovine ove naše mešovite sredine. Ako se tako broji onda možda i nismo tako prekobrojni .Sve u svemu, na današnji dan prošle godine bili smo mnogo euforičniji, ceo dan su kroz studio defilovali gosti, stizale su čestitke, a mi smo osećali kao da se opraštamo, kao da nećemo sledeći rodjendan dočekati u istom sastavu. Medjutim, evo nas još uvek smo na okupu. Istina, drugačijeg smo raspoloženja, svi u uščekivanju jer neizvesnost predugo traje. Nema puno ni čestitki ni telegrama. Samo smo mi i vi, dragi naši slušaoci. Slušaćemo se još.
(izvor texta sa zvaničnog sajta Radio Subotice)
