Pošto je na press konferenciji G17+ rečeno - da je ovaj objekat „pod zaštitom“, kako se jednostavno kaže, onda je bilo nejasno novinarima kako to „oni“ ga staviše pod zaštitu a sada daju dozvolu da se ruši?
Ovo je bio razlog poseti „onima“ - Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici, razgovoru sa Gordanom Vujnović Prčić arhitektom, jednom od koautora projekta novog pozorišta. Direktor zavoda, Geza Vaš, u potpunosti je dao podršku ovom razgovoru.
Gordana, reci mi priču o pozorištu...
Priča o rušenju pozorišta nije nova. U suštini degradacija pozorišta, kako je jednom prilikom rekao Ante Rudinski (arh. - nekadašnji direktor zavoda), traje čitav jedan vek. Ali sagledavajući ovaj objekat sa zaštitarskog pogleda....
Gradnja je počela 1848, a završena 1854. Objekat je proglašen spomenikom kulture, čak je 1991. proglašen spomenikom kulture od velikog značaja. „Zavod za zaštitu spomenika“ je izvršio valorizaciju ovog kompleksa, pozorišnog kompleksa gde su preklopljeni izvorni projekti gde je sagledano činjenično stanje i na osnovu svih tih arhitektonskih urbanističkih analiza ustanovljeno je da od onog prvobitnog pozorišta ostao samo ovaj centralni deo stubovi, foaje.
Ono što je predviđeno i novim projektom da ostane?
Čak i manje. Sve ono ostalo, od početka XIX veka je rušeno, adaptirano, dograđivano, probijano. Tako da je na osnovu te valorizacije izašlo da praktično ništa od tog prvobitnog pozorišta ništa nije ostalo. Sala koju mi danas imamo izgrađena je 1926-7. godine. To je jedna dekadentna neoeklektička sala sa obiljem ukrasa koju smo mi vrednovali kao neku salu koja nema posebne umetničke niti arhitektonske vrednosti. Prema tome takva sala, po našim merilima, nije trebalo da se sačuva. Znači ono na čemu smo mi insistirali je da se sačuva najstariji najizvorniji deo, a to je centralni sa stubovima i stepeništem. Da se sačuva „pozorišni blok“, urbanistički i to pozorište kao funkcija da se sačuva. Jer pozorište je uzdiglo ovaj grad. Kada je ovaj grad krenuo da se razvija kada su u okruženju bile niske kućice izgrađeno je pozorište. Koje je ustvari pokrenulo mašinu razvoja ovoga grada, i to je neosporno. Tada je to pozorište bilo megalomansko za tadašnje prilike, kada su okolo bile udžerice i prizemni objekti, ali je to pozorište vremenom dokazalo tu svoju moć da postane pokretač razvoja. Tako da su vremenom ostale zgrade i prevazišle zgradu pozorišta i nadvisile kao nova Gradska kuća, zgrada Putnika, zgrada Ravela...
Valorizaciju pozorišnog bloka mi smo radili 1991. godine. Uradili smo u cilju, ne da budemo kočnica nekog budućeg razvoja – da kažemo da se to mora sačuvati, nego smo naprotiv vrednovali ono što stvarno vredi i ostavili mogućnost da se razvije neko savremeno pozorište. Da struka, da pozorište kaže, da ovaj grad kaže, kakvo nam pozorište treba. Nismo mi rekli da se mora rušiti ova sala, ali nismo ni insistirali da se sačuva. Jer od izgradnje te sale prošlo je puno vremena (1926 -1991).
Pozorišne potrebe su se promenile i treba napraviti nešto što će biti pokretač razvoja ovog grada. Da li Subotica želi da bude grad? Da li želi da ostane na nivou gde je sada, ili želi da se uključi u neke kulturne sfere koje bi ovo pozorište na neki način omogućilo.
U ovaj objekat bi trebalo smestiti; operu, balet, pozorište. Tu bi koncerti trebali da se odvijaju. Znači objekat koji bi, ponavljam, bio pokretač budućeg razvoja Subotice. Ovo što sam ja sada rekla definisano je 1991. objavljeno je u knjizi koju smo napisale Viktorija Vujković Lamić – Aladžić i ja uz podršku zavoda, to su praktično smernice koji je ovaj zavod onda definisao i koje se do današnjeg dana nisu promenile.
Nakon toga je bio raspisan jugoslovenski konkurs koji se isto zasnivao na tome da salu treba srušiti. Znači, tu su bili projekti koje Hupko bio radio, Goran Martinović (zgrada Dafina - prim.a.), društvo arhitekata je bilo uključeno da bi se 1999. došlo do tehnološkog rešenja koje je prepušteno jednoj eminentnoj beogradska firmi, koja je i projektovala više pozorišta, i te godine je to bilo prezentovano javnosti. Tako da se ne može reći da javnost nije bila informisana.
Tokom izrade ovog drugog dela, glavnog projekta, javnost nije bila toliko obaveštavana i ja to zameram svim učesnicima u projektu. Bilo je reči o tome da to treba da se prezentuje da javnost bude upoznata sa time, ali na žalost nije.
Da rezimiramo nešto na kraju: Znači ako se deo pozorišta koji je već više puta menjan, dograđivan - sruši, a onaj centralni deo – izvorni deo sačuva u svom obliku, onda klauzula o zaštiti objekta nije pregažena?
Gordana: Čuva se najvredniji deo objekta, čuva se ta urbanistička celina i funkcija iste.
Što se tiče gabarita objekta (govori se o tome da je ogroman - prim.a.) naravno doći će do statičkih ojačanja a što se tiče novoga dela definisali smo neke gabarite, postavljeni uslovima. Ti maksimalni gabariti se uklapaju u visinu ostalih okolnih objekata. Obodni delovi prate visinu krovova okolnih objekata nivoa 22 metra. A centralni deo je visine 28 metara. Stojeći kod fontane, recimo, on se ne vidi zbog perspektive, itd...
********************
Citati detalja iz knjige „Zgrada subotičkog pozorišta“ o tri nivoa zaštite. autori Gordana Vujnović Prčić i Viktorija Vujković Lamić – Aladžić
Prvi nivo zaštite ... (praktično obezbeđen u projektu. - prim.a.)
Istovremeno najstroži po svojim uslovima, odnosi se na cenralni deo objekta Pozorišta
odnosno na pročelje sa šest korintskih stubova, na pozorišni hol, reprezentativno ulazno stepenište i nekadašnju Balsku dvoranu.
Drugi nivo zaštite ...pored ostalog ističe...
Naša želja je da se prilikom buduće igradnje objekta sačuvaju najvredniji delovi Škultetijevog dela i da se istovremeno izgradi savremeni objekat koji će svojim izgledom, funkcijom, konstrukcijom i stilom odgovarati savremenom trenutku, baš kao što je projekat Škultetijevog pozorišta odgovarao vremenu iz sredine prošlog veka.
Treći novi zaštite
Se odnosi na interpolaciju novog dela objekta u dvorištu postojećeg Pozorišta. Uslovi za njegovu interpolaciju odnose se na njegove gabarite koji se moraju uklopiti u postojeće regulacione linije, i na njegovo oblikovanje pri čemu se mora voditi računa da se novi deo objekta uklopi sa fasadama prvog i drugog nivoa zaštite i fasadama okolnih objekta da bi ceo objekat novog pozorišta u vizuelnom i prostornom slmislu funkcionisao kao celina i da istovrmeno zadovolji i savremene pozorišne zahteve...
....konzervatorski uslovi za rekonstrukciju, rastauraciju i interpolaciju objekta Pozorišta bi pre trebalo a ukažu na pravac mogućeg razmišljanja u toku izrade projekta novog Pozorišta, nego da posluže kao ograničavajući faktor
::
