Rušenje spomenika kulture - O novom projektu teatra do sada se izjasnilo više političkih partija nego stručnjaka, arhitekata i urbanista
Gotovo puna dva sata stojeći pored makete novog teatra prof. dr Radivoje Dinulović objašnjavao je budući izgled i unutrašnju organizaciju Narodnog pozorišta. Istovremeno, ispod prozora Plave sale u Gradskoj kući, gde je Dinulović novinarima i predstavnicima opštine izlagao projekat, građani su potpisivali peticiju kojom traže da se ne dozvoli rušenje Narodnog pozorišta. Peticiju je pokrenula Liberalno demokratska partija, da bi se ubrzo novom peticijom, ali ovog puta za raspisivanje referenduma o tome da li rušiti zgradu Narodnog pozorišta, pridružio G 17 plus. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, takođe se izjasnio protiv projekta po kojem se ruši veći deo zgrade. Jedino je Savez vojvođanskih Mađara podržao ponuđeni projekat, a Demokratska stranka se nije izjasnila o ovom pitanju.
Tako se ponovo pokazalo da je u našem društvu «sve politika», a kada je u pitanju najveća investicija u kulturi – rekonstrukcija subotičkog tetra trebala bi do 2010. godine da košta 24 miliona evra - onda je to još izraženije. Uostalom, o novom projektu do sada se izjasnilo više političkih partija nego stručnjaka, arhitekata i urbanista.
Projekat rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta nastajao je od 1998. godine, a prethodila mu je temeljno sagledavanje građevinskog stanja najstarije zgrade teatra u Srbije, podignute još 1854. godine a koja je danas praktično neupotrebljiva. Rukovodilac projekta je dr Dinulović i prema zahtevu investitora, Narodnog pozorišta, u novoj zgradi planirana je velika koncertna sala, koja će biti na mestu postojeće a danas neupotrebljive velike sale, kamerna scena i glavna scena, osim toga i balska dvorana kao i niz pomoćnih prostorija za rad drama na srpskom, hrvatskom i mađarskom jeziku, a u kasnijoj fazi i za baletski ansambl i kamerni hor. Sveukupno, pozorište bi u tri sale imalo do 900 sedišta, a projektantni su ponudili i zanimljivo rešenje pomičnih vrata na fasadi prema glavnom gradskom trgu čijim otvaranjem bi scena bila otvorena i sa ulice. Zbog zahteva scene binski toranj bi bio visok 22,5 metara, ili za trećinu višlji od sadašnje zgrade teatra. Jedno od novih rešenja je i stvaranje takozvane pozorišne ulice, gde bi u prizemlju bio niz prodavnica sa komercijalnim sadržajem koje bi nudilo pozorište – poput kostimografa, šminkera, frizera, kafeterije...Međutim, pitanje koje najviše interesuje Subotičane, kako će izgledati fasada novog pozorišta još nije dobilo konačan odgovor. Dr Dinulović kaže da pošto su bili svesni da je ovo višegodišnji projekat nisu hteli da uđu u zamku definisanja izgleda koje će vreme prevazići. Ipak, kaže, fasadni zid poštovaće uslove koje je postavio Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture, ali je predlog da se ispred njega postavi neka vrsta transparentne fasade čiji će se izgled menjati u zavisnosti od premijera ili nekih glavnih gradskih dešavanja.
Činjenica da ovaj projekat zahteva rušenje gotovo celokupne zgrade teatra, ostaće nedirnuti samo karakteristični stubovi i prostor iznad ulaznog hola, a dve trećine zgrade biće rekonstruisano, izaziva najviše polemike u javnosti. Nakon što se suprotstavljenim mišljenjem oglasio mr Žombor Sabo, sada već smenjeni glavni gradski arhitekta, žestokom kritikom na ponuđeni projekat oglasila se i mr Viktorija Aladžić, arhitekta.
Kako država koja je Narodno pozorište zaštitila kao spomenik kulture od velikog značaja, sada može da učestvuje u njegovom rušenju, zbog čega nije urađena revalorizacija sadašnjeg stanja zgrade, i zbog čega se ne radi samo revitalizacija postojeće zgrade, kako će reagovati trošno tlo na težak novi objekat koji će se ukopavati osam metara u dubinu – samo su neka od pitanja koje postavlja ovaj arhitekta, a koja su uzrburkala javnost, ali i ostala bez valjanog odgovora za sada.
- U poslednjih 20 godina imamo kontinuirano zanemarivanje vrednog objekta i prevagu jedne destruktivne ideje da pozorište treba srušiti. Ne znam zbog čega je to tako važno, kada smo mogli ovu zgradu obnoviti takvu kakva jeste i sačuvati arhitekturu XIX veka, a na novom mestu sagraditi novo pozorište i budućim generacijama ponuditi zgradu u duhu novog vremena, kaže Aladžić.
Za sada polemike se vode samo o izgledu zgrade teatra, o njenoj fasadi i veličini, ali se još ne postavlja pitanje onoga što treba da čini suštinu nove teatarske zgrade – a to je kakvo će se pozorište negovati unutar njegovih obnovljenih zidova. Ali to je verovatno tema koja će tek doći na dnevni red.
