Sećanje na nekadašnje Fekete kupatilo Gradski muzej 06.09. - 27.09.2003.
Kada se spomenu bazeni, većina Subotičana seti se tvz. Fekete kupatila, gde su mnogi odlazili još sa svojim roditeljima, navikavali se na vodu, naučili prve plivačke zamahe i sklapali trajna prijateljstva. Kupatilo ne radi već oko tri decenije i beskorisno propada.
Sada je ta zgrada, u najužem centru grada, ruševina koja se teško može popraviti. Ovom izložbom želeli bismo da podignemo spomenik zakasnelom iskoraku grada ka građanskom načinu života, da se podsetimo na ovaj spomenik iz XIX veka i ujedno da opomenemo javnost kuda vodi nebriga o sopstvenoj baštini.
Dva preduzimača, Deže Jo i Emanuel First, su svoje parno kupatilo podigla na mestu nekadašnje grnčarske pijace, u neposrednom susedstvu bašte franjevačkog samostana i kuće gradonačelnika Janoša Mukića (u današnjoj ulici Dimitrija Tucovića). Kupatilo je otvoreno u utorak pre podne, 4. novembra 1879. godine, uz zvuke prangija i "Rakocijeve koračnice", koju je izveo Jožika Piroš. Deže Jo je maja 1888. godine, na licitaciji kupio deo kupatila koji je pripadao Firstu i tako je postao jedini vlasnik. Nakon toga, renovirao je zgradu i uveo nove sadržaje: stalno lekarsko dežurstvo, lekovite sone terapije, kabinu za masažu, a za goste kupatila, omogućio je usluge frizera i pedikira. Naziv "Fekete" polako je preinačen u Crno kupatilo, koji se i danas koristi. U posleratnom periodu, kupatilo je nacionalizovano. Intenzivno je radilo do 70-tih godina 20. veka, a onda je usled povećanja broja kupatila u stanovima, nedostatka zainteresovanih korisnika, kao i zbog izgradnje bazena u Dudovoj šumi, kompleks zgrada kupatila izgubio svoju funkciju i sudbina mu je zapečaćena.
Šta da se učini sa napuštenim objektom? Kupatilo je u ruševinama. Može li se ono obnoviti, ili nam ostaje samo da mu obezbedimo dostojnu s sahranu?
Vass Géza
info: Adrijana
