- Pogledaj ovaj prizor - reče oduševljeno Miša sa zadnjeg sedišta, dok smo se u laganoj vožnji vraćali sa događaja - svečanog otvaranja rekonstruisanih svlačionica za decu i mlade fudbalere FK Đurđin u OŠ Vladimir Nazor u Đurđinu.
- Da lepo izgleda - nalazili smo se na delu puta od Đurđina ka Somborskom putu i upravo zaranjali u poznatu dolju sa nezgodnom S-krivinom.
- Kao da nismo u Srbiji, izgleda kao Austrija - dodaje Miša.
Sunce obasjava krivinu, a iznad nje okružen njivom stoji, lep, uredan, salaš. Živ salaš.
- Lepo mesto, ali nigde puta dalje iz njega - zaključuje Nikola - sad se jedan Tavankućanin oženio ovde - asociralo ga je imanje koje smo videli uz put, koje iza sebe u nastavku ima pokriven voćnjak.
Bar imaju svoj mir u selu - dodajem i pitam saputnike - Da li imate pet, deset minuta da svratimo na jedno mesto, hoću da bacim pogled na jezero na Skenderevu?
Može! - odmah odgovori Slavica - nikad nisam bila, a želela sam da vidim to jezero.
I kolege su prihvatile ideju…
Želja da vidim vodu jezera i napravim panoramu istog bila je u pitanju.
Do jezera, od glavnog, vodi asfaltni put koji ima u sebi “ugrađene” ležeće policajce koji se gotovo ne vide. Tek kada vam se zatrese auto, shvatite da ste prešli preko nečega suviše brzo. Prilikom asflatiranja na svakih pedesetak metara je došlo do nabiranja asfalta u visinu desetak cantimetara i to je tako ostalo do daljnjeg.
Dovezli smo se do brane. Parkiram, pazim da ne pređem točkovima preko nečega u što ne treba da ugazi ni cipela a ni guma auta, jer ima toga okolo.
- Uhh - jedan pecaroš se sa autom namestio na obali, vidim. Panorama neće biti prava, ali nema veze.
Prilazimo obali ugaženom stazom, Slavica počinje da slika sa svojim pocket aparatom i oduševljena komentariše sa Nikolom.
- Je li prijatelju, da li imaš dozvolu za pecanje - iznenađen sa pitanjem i službenim glasom koji čujem, okrenem se i gledam.
Miša je prišao parkiranom autu u kojem sedi ribolovac. Kuca na prozor - ja sam iz Ribolovačkog saveza Srbije.
- Imam - čovek polako izlazi iz auta.
- U redu je, ne moraš da je vadiš - nasmeje se Miša, prilazi čoveku i pruža ruku da se upoznaju. Ruka je prihvaćena.
Shvatam situaciju, u pitanju je bio auto, golf. Miša ovih dana traga za pravim autom, a njegov izbor je “Golf”. Vlasnik ovog auta će mu pomoći da sazna da li je možda ova verzija golfa pravi izbor za njega, dok je meni dotični, Miloš Gavrić, dao kratak opis ovog jezera kako ga on doživljava.
- Ribolovac sam od pre tri godine: voda u jezeru je veoma čista, obilije ribom: štukom, šaranom, amurom, somom, štukom, babuškom ali ima na žalost i terpana. Jezero je dosta uređeno od kada je novo rukovodstvo sportskog ribolovačkog udruženja Biser iz Tavankuta preuzeo predsednik Neca. Jedini problem je što na jezeru ima suviše molova, šesdeset, a mnogo manje mesta za one koji nemaju molove. Najviše volim i pecam štuku. 21. ovog meseca, na ovom mestu, sam ulovio štuku od osam kilograma što je jedna od većih štuka nekoliko godina unazad…
I to je bilo to, svi zadovoljni. Malo skretanje donelo je Miši informacije o golfu 4, vama ovaj mali prilog, Slavici ispunjenu želju, a meni panoramu. Nikola se nije izjasnio, ali svež vazduh i njemu je sigurno popravio raspoloženje od nazeba koji ga muči ovih dana.
Na povratku, malo sam stisnuo pedalu gasa, naravno van naseljenog mesta.
