komunisti
Kao što su najavili svoj protest - http://www.subotica.info/2018/04/30/komunisti-poziv-na-prvomajski-protes... nekolicina starih aktivista ovih pokreta okupili su se u centru danas i održali govor-e.
U prilogu video zapis sećanja na 200 godišnjicu rođenja Karla Marksa koji je održao Ljubomir Đorđević sociologu penziji, - napomenuvši da neki pri izučavanju stavljaju uticaj Marksa u nivo kakav su religijski imali imali Isus i Muhamed...
Đorđević je u svom nadahutom govoru takođe naveo citate iz NewYorkera, Guardiana iz vodećih časopisa sa "Zapada" - Dok vama ovde prolaznici ne smeju iz ruke uzeti ni vaš materijal vezan za 1.maj!
Dan 1. maj 2018. nije više praznik rada, već Dan borbe za prava radnika, dan kada se dostojanstveno sećamo žrtava borbe radničkog pokreta sveta i dan za ocenu kako dalje u radničkoj borbi.
Danas i dalje divlja eksploatacija radnika, dok je borba za njihova prava na "malom plamenu" jer su radnici razočarani i ne veruju u mogućnost promene svog društvenog položaja. Ako je porodica temelj naše Srbije, onda moramo reći da je država previše tereta prebacila na pleća radničkih porodica koja to ne mogu više izdržavati. Državna kasa jeste puna, ali su porodični novčanici prazni. Muk i tajac su oko nas. Podrugljiva dosetka: "nima više samoupravljanja" kao ni molbe stranim investitorima da se povećaju plate do sada nisu pomogle: potrebne su radikalnije mere od strane države ako neće da...
detaljnijeNa zahtev rodbine poginulih u ratovima '90-ih na području Jugoslavije, u Subotici je kao drugom po redu gradu u Srbiji podignuto spomen-obeležje 26-orici poginulih mladih sugrađana. Ovo spomen-obeležje nosi naziv "Njihovoj vernosti", donacija je akademskog vajara Save Halugina, a preostali troškovi podizanja pokriveni su dobrovoljnim prilozima građana i firmi iz Subotice. Rad na podizanju spomen-obeležja trajao je godinu dana i njegovo otkrivanje obavljeno je 10. oktobra 1994. godine. Namera svih bila je da se oda počast cvetu mladosti Subotice, njima 26-orici sa imenom i prezimenom, da ih se trajno sećamo i da se time uputi poruka da smo protiv svih ratova i oružanog nasilja.
Nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, Gradski odbor SUBNOR-a u Subotici doneo je odluku...
detaljnijeNaša udruženja građana osuđuju teško krivično delo koje je izvršeno krađom spomen-bisti Lazaru Nešiću, Kizur Ištvanu i Matku Vukoviću. Zahtevamo od nadležnih organa MUP-a i Tužilaštva da se počinioci hitno pronađu i kazne.
Krađa spomen-bisti subotičkih revolucionara nije samo obična krađa bronze, već je to napad na simbole antifašističke borbe i život zajedno u Subotici.
U zadnjih deset godina ukradeni su: bista Jovana Mikića u krugu istoimene osnovne škole u Subotici, Ive Lole Ribara ispred studentskog doma kod Dudove šume, Lole Vohl u krugu fabrike "Slavica", ploča sa spomen-kosturnice na Trgu žrtava fašizma i krajnje je vreme da se obračuna sa bronz-mafijom koja hara u Subotici.
Naš grad i Subotičani podneli su ogromne žrtve u borbi protiv fašizma i ne smemo...
detaljnije
Čitav progresivni svet će 7. novembra (25. oktobra po julijanskom kalendaru) obeležiti stogodišnjicu uspeha veličanstvene Oktobarske revolucije u Rusiji. Tom obeležavanju pridružuju se i komunisti Subotice i članovi Centra – Tito – Központ, jer je Oktobarska revolucija buknula na idejama Francuske revolucije i nemačke filozofije, a poveli su je najsiromašniji i potlačeni građani Rusije za: slobodu, eliminisanje socijalnih razlika, bratstvo i jedinstvo, svrgavanje carizma, protiv imperijalističkog rata, itd.
Ti ciljevi od pre stotinu godina i danas su aktuelni, oni su se povremeno ili delimično ostvarivali u nekim državama, ali nikada u potpunosti. Oktobarska revolucija šalje svoje poruke i izazove za sve nas i od ogromnog je značaja za žitelje cele naše planete. Ona je otvorila...
detaljnijeDruštvo za istinu o NOB i Jugoslaviji u Subotici čestita svim građanima Subotice 10. oktobar 1944, Dan oslobođenja Subotice od fašističke okupacione armade i domaćih izdajnika. Taj dan je za nezaborav jer su Subotičani do slobode došli uz ogromne žrtve: nasilno je života lišeno 7104 građana, bilo u oružanoj borbi, u koncentracionim logorima, kazamatima okupatora. Iz svojih domova bilo je proterano više hiljada građana nemađarskog porekla, nad Jevrejima je izvršen holokaust, privreda, kultura i sve što je bilo potrebno okupatoru je uništeno.
Svi znamo da je 1944/1945 fašizam pobeđen, ali on nije uništen. Svedoci smo da proteklih godina u mnogim zemljama sveta jača neonacizam, da se mnogi konflikti usled neravnopravnosti u pogledu ljudskih prava rešavaju silom, umesto primenom...
detaljnijePre dve godine sa prostora IV Mini Jugoslavije ukradena je bista Josipa Broza Tita, rad u bronzi koji nam je poklonio akademski vajar Sava Halugin.
Našim udruženjima obratio se vajar Franjo Mačković iz Palića da bi on bio voljan da izradi statuu Josipa Broza Tita od betona, repliku rada Antuna Augustinčića iz Kumrovca. Da bismo mu to omogućili, ustupili smo mu umanjenu repliku te statue i u proteklih mesec dana Franjo Mačković je izradio kalup za izlivanje od gipsa, na čemu mu najtoplije zahvaljujemo.
Na prostoru IV Mini Jugoslavije, od 14. avgusta do 24. avgusta 2017. godine održaće se kamp mladih uz održavanje pratećih radionica, u kojem učestvuju omladinci iz osam zemalja. Od 14. do 19. avgusta svakog dana od 9.00 do 20.00 sati bi se radilo postepeno izlivanje...
detaljnijePrvi maj je najvažniji datum borbe za prava radnika, stvaralaca kulturnih vrednosti, pregalaca u zdravstvu i prosveti, obično u cilju za: 8 sati rada, 8 sati rekreacije i 8 sati odmora. Taj datum se ne obeležava ni u kancelariji, ni u fotelji pred televizorom, niti bi trebalo da je njegova suština u roštiljanju. Svako obeležava 1. maj kako hoće i može, ali je prethodno navedeno uvek imalo za cilj da se otupi oštrica radničke borbe. Toga dana moramo sagnuti glavu i pokloniti se senima žrtava koje su pale za ono što ovaj datum simbolizira, počev od Čikaga 1886. godine, do danas u Srbiji.
Svako ko govori i propagira da je danas u Srbiji "super", ne govori istinu,: sve dok na hiljade stručnih, sposobnih ljudi, većinom mladih građana odlazi u inostranstvo da tamo traži boljitak za...
detaljnije
Danas je obeležen 29. novembar, bivši Dan bivše Republike. Mnogima koji se sećaju života u ExYU izaziva sa pravom nostalgiju i emocije.
U amfiteatru Otvorenog univerziteta, Mikloš Olajoš Naš sa svojim komunisitma je večeras okupo "old timere" iz SFRJ i jednog mladića, u društvu Blaška Gabrića.
Uz hor, himnu, pesme, recitacije, ples i druženje prisutni su prizvali sebi sećanje kako se nekada živelo ovde.
U prilogu je jedna mala anketa - Reci jednom rečju JUGOSLAVIJA!?
Neki su našli reč, a neki su morali reći par više :)
Otac Dragan Stokin je bio u prolazu, zainteresovalo ga dešavanje, pa je bacio pogled. Dovoljno da ga upitam o istoj temi. U prilogu je i njegovo opširnije objašnjenje asocijacije na Jugoslaviju.
Kasnije još...
detaljnije
