Tu, pre neki dan javili nezavisni mediji da je oko 130 metara željezničke pruge negde između Horgoša i Sente – neko ukrao. I ne samo to, ukrao je i pripadajuće zakivke, šrafove, podmetače i ko zna kakve šajbne!
Stašno!
Na stranu to što vozovi tuda ionako ne saobraćaju, ipak je načinjena poveća šteta Srpskim železnicama, dočim je nepoznati ljubitelj šina solidno omastio novčanik.
Ali, to, vidite, nije baš sasvim tačno. Jer 130 metara željeznučke pruge teško je oko 6.000 kg. Te se šine mogu prodati samo kao staro gvožđe, a tada se u najboljem slučaju za tu količinu dobija nekih 50.000 dinara. Tričavih 400 evra... Šta je to ako se uzme u obzir rad na demontaži ( tu mora da budu bar dva čoveka), prevoz, pretrpljeni strah da te ne uhvate i muka da se to nekom proda po povoljnoj ceni?... Nije ništa.
Čak i ako se te šine upotrebe kao građevinski materijal (stubovi i slično), neće se dobiti mnogo više.
Pa zašto onda ljudi kradu šine po tako nepovoljnim uslovima? Nemam pojma, ali slutim da nam se i lopovluk srozao na najniže grane. Tako da se niko ozbiljan time više ne bavi, sem sitnih lopova, i to više iz očajanja nego zbog neke zarade. Velemajstori ovog biznisa nisu više zainteresovani. Oni su već odavno završili posao, ali, začudo, ni oni nisu bez briga – ne znaju šta će s parama...
(Objavljeno jula 2012.)
text: Kironis
foto: Nikola Tumbas
