Milić od Mačve se javno odrekao Soraba!
Za gradonačelnika Subotice izabran Jožef Kasa!
Predsednik Izvršnog odbora postao Imre Kern!…
Narod je u Beogradu, Valjevu i drugim mestima vikao: "Živeo Kralj"!
Uveliko se isključuje struja, nema gasa za grejanje...
Idućeg vikenda počinje zimsko računanje vremena...
Kad se sve zajedno uzme u razmatranje – niko ne može reći da nema promena.
Druga je stvar ako je neko sitničav, pa gleda samo Suboticu. A tek kad dodamo da je za jednog od dopredsjednika izabran Bela Tonković, ni ovde kod nas nije loše…
Ali, gospodo moja – šta se to zbiva s radničkom klasom? Buni li se? Ili je to samo hir bivših samoupravljača, kako neki tvrde?
Ja bih ovde ipak posegao za klasikom, tj, marksizmom-lenjirizmom: ova radnička klasa (jedan do savršenstva dovedeni lumpenproletarijat) nema šta da izgubi, sem svojih neplaćenih, prinudnih odmora!
A šta može da dobije? E, to je pravo pitanje, na koje ovoga trenutka može da odgovori (kako već samo on ume i zna) jedino g. Šešelj, a možda i g. Miki Vujović, sa televizije "Palma", koja je uvek bila demokratična i u goste pozivala sve, bez obzira na uverenja, versku, polnu, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost (čak i Ivicu Dačića). Samo oni i niko više. To jest, još samo ja!
Jer, gospodo moja draga, ovo što se dešava, po meni je izraz jednog ogromnog nezadovoljstva onih koji su najviše i najžešće stradali, te do juče ikone svoje najrođenije avangarde (komunista), dakle specifičnog izraštaja na sopstvenom telu (i bitku), koji im je služio da ih uputi u bolji život, i koji se, kad je stvar otišla dođavola, preselio na celokupan narod nastavljajući da nas sve usrećuje, što mi, nezahvalnici, nismo dobro shvatili, nego smo se, i pored svih upozorenja, predali u ruke stranim plaćenicima i izazvali… šta? Demokratiju!
A jel’ to demokratija, kad je ulje 60 dinara, a?
Jeste! Ako ne verujete, pitajte seljake. Jer, lako je bilo šećer, ulje, brašno i hleb deliti gotovo besplatno, kad onima koji su sve to proizveli – nisi platio ništa.
Nije, međutim, demokratija kad imaš platu od 70-80 maraka. To ne samo da nije demokratija, to nije ništa! A to nije izmislio DOS!
Sa druge strane, ja bih ovde parafrazirao Mariju Antoanetu, koja se, je li, svojevremeno, kad se narod bunio, u čudu pitala: "Ju, Bože, šta im je!?" Rekli su joj da narod nema hleba da jede. "Pa šta, ako nemaju hleba, nek jedu kolače".
Šta je posle bilo - proslavilo je jednog čika-doktora koji je izmislio onu spravu za bezbolno odsecanje vratova...
Dakle, kad narod vrišti da nema para da kupi ulja, ja bih rekao :"Pa šta, neka meso peče u 'cepter' loncu!" Tu ne treba ulja… A štedi i struju…kad je ima...
To je, eto, bila moja mala parafraza istorijskih (s)ličnosti, što, naravno, ne znači da i drugih promena, i to uskoro, neće biti…
Možda ćemo stvarno dobiti i prelaznu vladu u Srbiji i izbore u decembru. To ili nešto slično, ako Bog da i ako budemo dobri i poslušni...
(Objavljeno oktobra 2000.)
text: Kironis
foto: Nikola Tumbas
