Tek što su Subotičani saznali da će završetak prečistača otpadnih voda, za koji je grad podigao kredit od 13 miliona evra, kasniti šest meseci, sa gradilišta je stigla nova loša vest. Na betonskoj konstrukciji budućeg prečistača pojavio se veliki broj naprslina.
– Naprsline su širine od 0,05 do 0,2 milimetra, što je tanje od lista papira, i dubine do 30 milimetara. Odmah po pojavi naprslina, naš nadzorni organ – italijanska firma IRD tražila je mišljenje beogradskog Instituta za ispitivanje materijala i oni su dali uputstvo za sanaciju, prema kojoj je urađena i vodonepropusna reparacija. Naprsline su premazane posebnom smolom, nakon toga je puštanjem vode provereno eventualno pomeranje i sleganje objekta i zaključeno je da njegova stabilnost nije ugrožena. Uostalom, reč je o građevini u koju je ugrađeno 900 tona gvožđa i 11.000 kubnih metara betona – kaže za „Politiku” Tamaš Rabakezi, rukovodilac Sektora izgradnje prečistača u JKP „Vodovod i kanalizacija”.
Rabakezi smatra da je podignuta nepotrebna tenzija u medijima u vezi sa betonskim zidom kod koga su se naprsline pojavile zbog velike debljine.
– Izvođač očigledno nije dovoljno zalivao beton u kome je zbog širine zida došlo do neravnomernog sušenja unutrašnje i spoljašnje strane – smatra Rabakezi.
Kako „Politika” nezvanično saznaje, naprsline na zidu prečistača primećene su još početkom prošle godine, i tada je reagovala italijanska firma „IRD inžinjering”, zadužena za nadzor. Oni su tada ponudili Građevinskom fakultetu da uradi niz ispitivanja, ali je ponuda odbijena jer je investitoru bilo preskupo da u to uloži oko 3.000 evra. Da li je zbog ove uštede ugrožen projekat koji je napokon trebalo da dovede čistu vodu do Palićkog jezera? Na to za sada niko ne može da da konačan odgovor. Nezvanično se može čuti da je i italijanski nadzorni organ bio iznenađen brojem naprslina u zidu prečistača, ali i ležernim odnosnom „Vodovoda” prema ovom problemu.
Na pitanje da li su pukotine mogle biti izbegnute, docent Građevinskog fakulteta u Subotici Milan Kekanović za naš list ističe da su stručnjaci mogli da predvide pojavljivanje pukotina u betonu i da ih preduprede primenom specijalnih tehnika koje sprečavaju neželjena naprezanja betona.
– Nedovoljno zalivanje betona može biti jedan, ali nikako ključni razlog pojave naprslina – kaže Kekanović, dodajući da su njegovi saradnici, inžinjeri Arpad Čeh i Golub Karaman, na zahtev IRD-a, merili dubinu pukotina i ukazali da se one na pojedinim mestima protežu čitavom debljinom zida.
– Premazivanje nije način da se pukotine saniraju, tim pre što će prečistač primati otpadne vode koje se smatraju izuzetno agresivnom sredinom. Ukoliko se nastale pukotine ne saniraju adekvatno, propadanje prečistača će biti ubrzano – upozorava Kekanović.
izvor Politika A. Isakov