"Vršnjačko nasilje", kako ga prepoznati i kome se obratiti za pomoć - tema je tribine koju je organizovala Osnovna škola "Sonja Marinković" za roditelje svojih učenika. Učesnici tribine su bili predstavnici Školske uprave u Somboru, policijske uprave Subotica -odeljenje za maloletničku delikvenciju, Centra za socijalni rad u Subotici, Medicinskog centra i psihološko-pedagoške službe škole.
Uvodnu reč o potrebi organizovanja ove tribine dao je njen inicijator i organizator i drugih tribina i sličnih programa u školi, Žarko Otović, nastavnik biologije.. O tome šta je nasilje, kako ga prepoznati i kako razlikovati od agresivnog ponašanja, govorila je pedagog škole Milanka Pejović.
- Nasilje među decom je postalo bukvalno trend i ispoljava se u svim oblicima, i kako fizičko (udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari), psihičko (preteći pogledi, iznuđivanje novca, grimase), tako i verbalno (svaki vid ismevanja, ruganja, vređanja, dobacivanja), socijalno (nazivanje pogrdnim imenima, izolovanost od društva), seksualno, tako i elektronsko (zloupotreba interneta i "facebook" profila). Nasilje podjednako ispoljavaju i dečaci i devojčice. Dečaci više tučama, a devojčice verbalno, vređanjem, ruganjem i dobacivanjem - rekla je Milanka Pejović, ističući ulogu škole u prevenciji sprečavanja vršnjačkog nasilja. Pejovićeva je istakla i prve simptome deteta žrtve nekog nasilja: - Ako je dete povučenije nego inače, slabo jede, razdražljivo je, loše spava i budi se vrišteći ili mokreći u krevet, ako menja maršute odlaska ili vraćanja iz škole, kasni u školu, ako ima modrice po telu, stalne glavobolje, bolove u stomaku, sve to mogu biti alarmanti signali nekog vida nasilja. Isto tako nestanak ličnih stvari i veći zahtevi za džeparac mogu značiti iznuđivanje novca - rekla je pedagog škole upoznajući roditelje sa promenama na deci koje bi trebalo prvo oni da primete.
Branka Bešlić, psiholog škole, osvrnula se na nedavno urađenu anonimnu anketu sa učenicima škole od V do VIII razreda, gde je od 165 ispitanih učenika 7 procenata dece reklo da su ih tukli vršnjaci, a 26 posto da znaju da postoje u školi grupe ili pojedinci koji decu plaše. Veliki broj dece je reklo da o tim problemima razgovaraju sa svojim odeljenskim starešinama i roditeljima, ali i da su bili žrtve vređanja ili nazivanja pogrdnim imenima od strane svojih drugova iz razreda.
Ksenija Liščević iz Školske uprave Sombor, istakla je nasilje kao temu o kojoj se više ne ćuti, o kojoj se sve više govori.
- Sve dok se o nasilju govori ono će biti i rešavano - rekla je, dodajući primer jedne seoske škole nadomak Sombora, gde je 88 procenata dece izjavilo da trpi neki vid nasilja, a isto tako (u istoj školi), 55% nastavnika izjavilo je da trpi nasilje od strane dece, što znači, kako je rekla, - nasilje je uvek dvosmerno, a zajednički stav svih koji rade sa decom je da nasilje nema nikakve tolerancije.
O fizičkom nasilju nad decom, i njegovim posledicama, govorila je dr Savka Ćećez iz Školskog dispanzera u Subotici. O konkretnim slučajevima tog nasilja do kojih je u svom radu u školi naišla, govorila je patronažna sestra, Vukica Mijajlović, rekavši da u školi ima sporadičnog nasilja koje se ne sprovodi nad jednim detetom ili grupom, već da se deca dele po navijačkim grupama, između kojih izbijaju iskre, pa na kraju i tuče.
Nela Jovanoski, iz odeljenja za maloljetničku delikvenciju, rekla je da je okosnica celog društva porodica, i ako dete nema poverenja u svoje roditelje, u razrednog starešinu, stručnu službu u školi ili svoje drugove, ono neće imati kome da se obrati.
Iz Centra za socijalni rad tribini su prisustvovali Vesna i Milan Margaretić, naglašavajući da Centar ne može da radi bez pomoći i javljanja roditelja, škole ili MUP-a, i da oni deluju po njihovoj prijavi, odmah prvog dana, a u narednih sedam se prate dešavanja oko tog slučaja.
- U prva tri meseca ove godine zabeleženo je više slučajeva nasilja nego u istom periodu prošle godine, i to devet prijava smo dobili od strane MUP-a, šest od škola a tri prijave od roditelja. Čak smo dobili i prijavu gde roditelj prijavljuje svoje agresivno dete i pita nas za pomoć, jer više ne zna šta da radi sa njim i kako da se postavi - rekla je Vesna Margaretić.
U tribini su učestvovali i roditelji, dajući konkretne primere iz ličnih iskustava, kako su ih rešavali i kome su se obraćali za pomoć, i kako su savetovali decu kako da ovladaju situacijom u kojoj su se našli. Roditelji su najviše isticali problem elektronskog nasilja, upotrebu facebook-a kao IN među decom (i to već počev od drugog razreda osnovne škole), i vređanje onih koji ga nemaju.
Pored izlaganja predavača, diskusije i pitanja i odgovora na iste, roditeljima su prikazana i tri filma o vršnjačkom nasilju, među kojima je i film "Recimo NE nasilju", koji su radili učenici V razreda.
