MEDUSA DANI FILMA 2012: ANDREA PALAŠTI
ANDREA PALAŠTI: STRABIZAM (FEAT. JELENA VLADUŠIĆ) I BALKAN DISCO i TREĆA LICA
U ponedeljak, 11. decembra 2012. godine u "Skladištu", izložbom/fotoinstalacijom STRABIZAM (feat. Jelena Vladušić) i BALKAN DISKO, predavanjem autorke i projekcijom njenog filma TREĆA LICA započeli su MEDUSA DANI FILMA u organizaciji Atile Širbika, pisca i glavnog urednika časopisa Symposion, a u okviru projekta Symposion LIFT.
Izložba-instalacija novosadske umetnice Andree Palašti je jedinstvena i neponovljiva. Najnoviji projekat se sastoji od dva dela: sa jedne strane, Strabizam, kao metafora, predstavlja događaje tokom raspada Jugoslavije i trenutnu situaciju u Srbiji, dok je, s druge strane, Balkan disco postavljen u takvom instalacionom prostoru u koji može ući samo onaj koji prođe kontrolu pasoša. Ulaz na izložbu je moguć samo sa putnom ispravom. Nakon skeniranja pasoša, uz pristanak pregledanog, slika iz pasoša se priprema za sledeću izložbu gde će biti izložena sa ostalim fotografijama.
Izložbu je pratila projekcija video performansa pod nazivom “Vendégek” (Treća lica) i predavanje autorke.
Strabizam /2009
Autor: Andrea Palašti
Koator: Jelena Vladušić
Foto-instalacija: digitalni printovi dimenzije 14.4 x 18 cm
Strabizam (u narodu poznatiji kao zrikavost) je pojava kada oči ne stoje paralelno, nego u određenom pravcu pogleda postoji devijacija. Normalno, kad se gleda neki predmet, slika oba oka simultano pada u tačku centralnog vida u oku. Međutim, ako oba oka nisu uravnotežena u svojim pokretima, nastaju fenomeni kao dvostruke slike i konfuzija.
Rad se bavi pitanjima nastanka kolektivnog strabizma, koji je kod nas postao ne samo medicinski problem, već i društveni fenomen, odnosno karakter nacije. Posle niza promena, Srbija je 2009. godine počela izdavanje novih biometrijskih pasoša. Novi biometrijski pasoši slični su onima koji se koriste u zemljama Evropske unije, i samim tim bliži su bezbednosnim zahtevima „Šengena“. Međutim, zrikavost (razrokost) uočljiva je na većini pasoških fotografija. Da li je naš strabizam u stvari strabizam države? Ili, da li je - biti zrikav, u stvari, jedan od uslova da putujemo u Evropu bez viza?
Balkan disco /2010-2012/
Mixed-media instalacija: 14 fotografija - lambda print, dimenzije različite, disko kugla, 2 neonska svetla, šank, šank stolica, cigarete, pepeljare, džin-tonik u plastičnim čašama sa crnim slamčicama
Diskoteka „Balkan“ nalazi se u Vićenci, Italiji, i jedno je od retkih mesta u kojima srpski gastarbajteri mogu da uživaju u „domaćim zvucima“ – tradicionalnoj turbo-folk muzici. Diskoteka „Balkan“ je domaćin neverovatnim talentima kao što su Mile Kitić, Indira Radić, Jelena Karleuša, Aca Lukas, kao i nove „Zvezde `Granda`“. Devedesetih je turbo-folk imao ključnu ulogu u definisanju srpskog socijalnog i nacionalnog identiteta.
Fotografija je uvek bila savršen medij za beleženje običaja i obreda. Svakako, i najranija popularna upotreba fotografije imala je svrhu da ovekoveči pojedinca u „mreži“ društvenih običaja i ceremonija. Kamera ide uz potvrđivanje i definisanje socijalnog/nacionalnog/polnog identiteta. Rad „Balkan disco“ predstavlja seriju fotografija, koja se bavi pitanjima konstrukcije društvenih običaja/ponašanja u kontekstu kulturalnog i političkog diskursa. „Balkan disko“, zapravo, preispituje kako (i da li se) slike nacionalnih identiteta mogu vizualizovati, i da li je ova turbo-folk subkultura samo stereotipni pogled na Srbiju i Balkan. Stoga, kao svojevrsni ready-made diskoteke „Balkan“, rad „Balkan disco“, preispituje granice estetike i politike, te predstavlja malu/ruralnu/graničnu antropološku studiju u oblasti kulture, reprezentacije i lajfstajla.
Treća lica /2007/
Jednokanalna video projekcija, trajanje: 08:05min; Produkcija: Ateliers Varan
Video je snimljen u Domu učenika Srednje železničke škole u Beogradu. Tokom letnjeg raspusta, dom nudi mogućnost smeštaja trećih lica, odnosno gostiju, jer je jedna od dopunskih delatnosti doma i hostel.
Hosteli su uvek mesta gde se susreću kulture, gde se, najčešće mladi, iz različitih sredina mogu upoznati. Zbog manjka privatnosti, hosteli su mesta gde se uvek nešto događa, gde se teško može zaspati, bilo zbog hrkanja, seksualne aktivnosti ili buke prilikom kasnog vraćanja ili ranog ustajanja.
