На данашњи дан, пре више од 70 година, од када обележавамо Дан људских права, потписана је Универзална декларација о људским правима, којом је признато право свих људи на „живот, слободу и сигурност, без икаквих разлика“, права која имају све особе и која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, националну или етничку припадност, порекло, боју коже, веру, језик или било које друго својство.
Европска конвенција о људским правима осмишљена је да помогне државама чланицама да обезбеде поштовање основних људских права у свим околностима, како би сви људи могли да живе достојанствено и равноправно, без дискриминације.
У сферу заштите људских права, спада решавање проблема које појединци или одређене групе људи, имају у свакодневном животу.
Последњих деценија једно од најзначајнијих карактеристика савременог друштва јесте брзо ширење, односно екстензиван продор информационих и комуникационих технологија, што са једне стране представља врло важну компоненту развоја, која ће унапредити квалитет живота у многим областима, док са друге стране, представља ризик, јер постоји могућност да се још више повећа неједнакост у друштву, односно да знатан део становништва остане „дигитално искључен“.
На основу вишегодишњег искуства канцеларије Локалног омбудсмана, а када говоримо о категоријама становништва које се често наводе да су група под ризиком, увиђамо да особе старије од 65 година, спадају у једну од категорија са највећим ризиком од дигиталне искључености. Уколико се уз развој дигиталне технологије не буде водило рачуна и о праву старијих особа да буду дигитално информисане, дигитално едуковане и дигитално укључене, ови грађани би могли да остану без многих права, која им припадају.
Сматрамо да друштво има обавезу и дужност да обезбеди равноправност старијих грађана, како би могли да учествују у свим аспектима друштвеног живота, остварују своја права, задовољавају своје потребе и воде испуњеније и квалитетније животе.
Суботица, 10.12.2024.
***
Több mint 70 éve ünnepeljük az emberi jogok világnapját, amikor is ezen a napon, aláírták az Emberi Jogok Egyetemes Nyilatkozatát, mellyel elismerték, hogy „minden embernek joga van a szabad élethez, a szabadsághoz és a személyi biztonsághoz”. Ez a dokumentum kifejti, hogy az emberi jogok minden emberi lényt születéstől fogva megilletnek, elidegeníthetetlenek és oszthatatlanok és állampolgárságtól, lakhelytől, nemtől, nemzeti és etnikai hovatartozástól, származástól, bőrszíntől, vallástól, nyelvtől és minden más körülménytől függetlenek.
Az Emberi Jogok Európai Egyezménye azért jött létre, hogy segítse a tagállamokat, hogy minden körülmény között tiszteletben tudják tartani az emberek alapvető jogait, hogy minden ember, bármiféle megkülönböztetés nélkül, méltóságteljesen és egyenlő módon tudjon élni.
Az emberi jogok védelme alá esik a megoldása azon problémáknak is, mellyel az egyének és bizonyos embercsoportok a mindennapi életük során szembesülnek.
A modern társadalom egyik legjelentősebb ilyen problémája, ami az elmúlt évtizedeket jellemezte, az információs és kommunikációs technológiák gyors elterjedése. Ez a tendencia egyfelől a fejlődés nagyon fontos alkotóeleme, mivel sok területen segíti elő az életkörülmények javítását, másfelől viszont, kockázatot jelent, mert kiélezi a társadalmi egyenlőtlenséget, azaz a társadalom jelentős része „digitálisan kirekesztett“-é válik.
A helyi ombudsman hivatalának sokéves tapasztalata alapján, és amikor a gyakran veszélyeztetett lakossági csoportokról beszélünk, azt látjuk, hogy a 65 év felettiek a leginkább digitálisan kirekesztett csoportok egyikét képezik. Ha nem foglalkozunk a digitális technológia fejlődésével, sem az idősebb személyek digitális tájékoztatásával, -oktatásával és -felzárkóztatásával, ezen lakosokat sok olyan joguktól fosztjuk meg, ami megilleti őket.
Szerintünk a társadalom köteles biztosítani az idősebb lakosok esélyegyenlőségét, hogy azok képviseltethessék magukat az társadalmi élet minden színterén, gyakorolhassák jogaikat, kielégíthessék szükségleteiket és hogy teljesebb és minőségesebb életet élhessenek.
Szabadka, 2024.12.10.
