Evropski dan pravilne ishrane i kuvanja sa decom - 8. novembar 2024. godine
Rezultati poslednjeg istraživanja iz 17 zemalja članica Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije, objavljeni aprila ove godine, prikazali su uticaj pandemije COVID-19 na svakodnevnu rutinu i ponašnje dece školskog uzrasta. Tokom pandemije COVID-19, većina od 17 država članica primetila je povećanje, a ne smanjenje potrošnje zdrave hrane kao što je sveže voće i povrće. Veća potrošnja je, takođe, primećena za nezdravu hranu kao što su slane grickalice i slatkiši. Fizička aktivnost dece smanjena je za skoro 30% tokom radnih dana u poređenju sa periodom pre pandemije, a otprilike jedna trećina dece je povećala vreme provedeno gledajući TV, igrajući video/kompjuterske igrice ili koristeći društvene mreže u neobrazovne svrhe tokom perioda pandemije.
Ovi nalazi potvrđuju nalaze drugih istraživanja, pokazujući da je pandemija negativno uticala na zdravlje dece širom sveta, uključujući povećan unos nezdrave hrane i povećanu fizičku neaktivnost. Štaviše, ovaj negativan uticaj ima potencijal da dodatno utiče na njihov životni stil i ponašanje.
U Srbiji se beleži porast prekomerne uhranjenosti i kod dece i kod odraslih. Prema rezultatina poslednjeg nacionalnog istraživanja o zdravstvenim ponašanjima školske dece (2022.) prekomerna uhranjenost opada sa uzrastom. Tako je u petom razredu osnovne škole 18,2% dece sa predgojaznošću, a 14,2% u prvom razredu srednje škole. Najveći procenat gojaznih je u prvom razredu srednje škole (3,2%), dok je 2,9% gojaznih u petom i sedmom razredu osnovne škole.
U odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine kod devojčica se beleži rast predgojaznosti i gojaznosti sa 12,8% na 13,8%, a kod dečaka sa 21,8% na 24,8%.
Bar jednom dnevno jede voće 42% devojčica i 37% dečaka, a slična situacija je i sa povrćem. Učestalost svakodnevnog unosa voća i povrća opada sa uzrastom. Skoro svaki peti učenik svaki dan pije bezalkoholne napitke, više dečaci (21,5%) nego devojčice (16,4%), a sa godinama starosti raste učestalost konzumiranja ovih slatkih napitaka.
Više od trećine anketiranih jede slatkiše jednom dnevno ili češće (34,8%), devojčice češće od dečaka (38,7% prema 30,3%). Kod devojčica sa uzrastom raste i procenat onih koje konzumiraju slatkiše svaki dan.
U odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine beleži se pad konzumiranja voća i povrća, ali i slatkiša i bezalkoholnih napitaka sa šećerom.
Manje od jedne trećine dece (31,5%) je fizički aktivno svaki dan bar sat vremena, dečaci više nego devojčice u svim uzrastima dok učestalost opada sa uzrastom školske dece. Tako je u petom razredu 48,7% dečaka i 34,3% devojčica aktivno, a u prvom razredu srednje škole 35,2% dečaka i 16% devojčica.
U odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine beleži se rast procenta fizički aktivnih dečaka u petom razredu osnovne škole dok se kod svih ostalih dečaka i devojčica beleži pad procenta onih koji su svaki dan bar sat vremena fizički aktivni.
Zdravstveni radnici upozoravaju da je prekomerna težina i gojaznost u dečjem uzrastu faktor rizika za razvoj srčanih i plućnih oboljenja, kao i dijabetesa, koštano-mišićnih i probavnih komplikacija sve prisutnijih u dečjem uzrastu. Prekomerna težina u dečijem uzrastu dovodi do deformiteta kostiju i skeleta, lošeg držanja i nepravilnog razvoja tela, loše koordinacije i kontrole pokreta, nespretnosti i češćih povreda. Gojaznost ima i brojne posledice po mentalno zdravlje u vidu nedostatka samopouzdanja, depresije i poremećaja ponašanja u ishrani.
Evropski dan pravilne ishrane i kuvanja sa decom je inicijativa koja populariše značaj zdrave ishrane među decom na zabavan i atraktivan način podstičući ih da izaberu uravnoteženu ishranu i da se više bave sportom. Veliki deo zdravih životnih navika oblikuje se u detinjstvu. Važno je da od najranijeg uzrasta učite svoju decu principima pravilne ishrane i osnovnim veštinama zdrave pripreme obroka. Deca koja shvataju važnost zdrave ishrane i znaju kako da biraju svoju ishranu imaju veću verovatnoću da će voditi zdrav život tokom odraslog doba. Gojaznost se može prevenirati. Brinite o zdravlju svoje dece i učite ih zdravim navikama. Budite im dobar primer.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
(foto: arhiv subotica.info)
