Demografska starost stanovništva, pretežno ruralne sredine sa lošijim životnim navikama, neodgovarajuć pristup lečenju, loše navike u ishrani – sve to zajedno dovelo je do veće stope oboljevanja i smrtnosti na severu Srbije.
Zdravstvena statistika stanovnika Severnobačkog okruga, i unutar njega Subotice, ne daje razloga za optimizam. Dok je u Srbiji opšta stopa srmtnosti u 2022. godini iznosila 16,4 osobe 1.000 stanovnika, što je svrstava među zemlje sa najvišom stopom srmtnosti u svetu, smrtnost u Severnobačkom okrugu je viša i od ovog visokog negativnog proseka Srbije.
Kao vodeći uzroci smrtnosti i ovde se navode bolesti kardiovaskularnog sistema i maligni tumori. Na interaktivnoj karti koja je nedavno urađena po osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, region severne Bačke je obojen najtamnijim nijansama jer se u odnosu na 100.000 stanovnika neke vrste raka ovde pojavljuju za trećinu ili čak dvostruko više nego u drugim delovima Srbije.
Zbog čega je zdravlje stanovništva Severnobačkog okruga, a time i Subotice u tolikoj meri ugroženo?
Dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja u Zavodu za javno zdravlje kaže da je više činilaca koji utiču na zdravstveni nivo stanovništva, prepliću se i međusobno deluju kao multifaktori.
„Nema kratkog objašnjenja zašto je veća smrtnost na severu Bačke“ kaže dr Kosić Bibić.
Navodi da je jedan od faktora i to što je reč o stanovništvu koje je starije, statistika kaže da je ovde više nego svaki peti stanovnik stariji od 65 godina. Stanovništvo severa živi u ruralnoj sredini, što je dodatni faktor rizika, navodi sagovornica „Politike“. Sve zdravstvene statistike pokazuju da je ruralno stanovništvo starije, sa lošijim kvalitetom života i lošijim navikama.
„Rad na selu jeste težak, ali ne kao ranije, mnogo toga je automatizovano, a zadržane su navike u ishrani koje se oslanjaju na životinjske masti“ kaže dr Kosić Bibić.
Drugi faktor koji utiče je razvijenost zdravstvenog sistema i mogućnost dobijanja zdravstvene zaštite koja je u skladu sa realnim potrebama stanovništva. Prema podacima „Batuta“ u Severnobačkom okrugu jednom lekaru u službi opšte medicine „pripada“ 1848 građana, što je najnepovoljniji odnos u celoj Srbiji. I ne samo to. Dr Kosić Bibić ističe da imamo i nedovoljno specijalista: „Postoji odliv u velike centre, neke specijalnosti uopšte nemamo. Zbog ranijih odluka zabrane specijalizacije mi smo sada došli u situaciju da nemamo priliv mladog kadra. To dovodi do činjenice da usluge koje su potrebne našem stanovništvu nisu lako dostupne i moraju da se potraže u drugim medicinskim centrima“.
Osim toga, faktor rizika po zdravlje predstavlja i kvalitet vode i vazduha, što su činioci na koje pojedinac teško može sam da utiče.
Međutim, postoje i faktori rizika koji u većoj meri utiču na zdravstveno stanje stanovništva i na koje mogu sami građani da utiču.
„Ti faktori su značajno prisutniji u Vojvodini, posebno na severu, od nacionalnog proseka. Osnovna poruka koju šaljemo je da se fokusiramo na faktore rizika koje mogu da menjaju jer oni značajno utiču na to koliko ćemo živeti i kakav će biti kvalitet života. Treba stasavati sa tim stilom, učiti mlade generacije, jer zdravlje je uz znanje najveća vrednost i u njega je potrebno ulagati“ kaže dr Kosić Bibić.
U Vojvodini je, navodi sagovornica zastupljenija neredovnost obroka te ovde gotovo trećina građana ne doručkuje, za razliku od Srbije gde tek svaki pet preskoči doručak. U Vojvodini više od 50 odsto stanovnika koristi životinjsku mast za pripremu hrane, za razliku od Srbije gde to čini 39, 2 odsto stanovnika. Svi dalji statistički podaci govore u prilog lošim navikama u ishrani u Vojvodini, a posebno na severu, što se odnosi na dosoljavanje hrane, nedovoljan unos povrća i voća, unos slatkih bezalkoholnih pića, gde naročito u populaciji od 15 do 24 godine, gde slatke sokove pije gotovo svaka peta mlada osoba.
Nedovoljna fizička aktivnost idu gotovo ruku pod ruku sa ovim lošim navikama u ishrani: bicikl do 10 minuta vozi oko 25 odsto stanovništva, ali je to gotovo zanemarljivo i nedovoljno u odnosu na svetske preporuke o 150 minuta rekreacije nedeljno. Ono što zabrinjava je i ponovno široko prisustvo duvana i duvanskih pripozvoda, poput aerosola, među populacijom što je dovelo do toga da je 43 odsto stanovništva izloženo duvanskom dimu.
Zavod za javno zdravlje je u cilju i zdravstvene edukacije stanovnitšva i poboljšavanje dostupnosti preventive od pre deceniju i po organizuje akciju „Selu u pohode“ gde se svakog meseca ekipe lekara i stručnjaka obilaze određenu mesnu zajednicu.
„Ono što pojedinac može da uradi je da bira zdrave stilove života, jer odlučuje o tome kako se hrani, da li će fizički biti aktivan, to su male stvari koje mnogo znače za dobar kvalitet života. Naše iskustvo je pokazalo da je stanovništvo spremno, i raspoloženo da razume koliko promene mogu da unaprede njihovo zdravlje“ kaže dr Kosić Bibić.
