Na zahtev policije duž srpsko-mađarske granice u delu Tresetišta posečeno je oko 10 kilometara zelenila u širini od 100 metara. To ipak nije smanjilo pritistak migranata na ovu pograničnu zonu
Duž srpsko – mađarske granice, na delu poznatom kao Tresetište u blizini Palić, od sredine prošle godine posečeno je šumsko rastinje i drveće u dužini od 10 kilometara i širini od oko 100 metara. Reč je o prostoru koji pripada trećem stepenu zaštite u okviru Subotičko-horgoške peščare kao predela izuzetnih odlika.
To je i dom za pojedine retke i zaptićene životinje i biljke, poput slepog kučeta, tekunice ili šafranjike.
Ipak, u jednom trenutku razlozi bezbednosti prevagnuli su nad interesom očuvanja prirodnih vrednosti ovog prostora.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je po zahtevu Ministarstva unutrašnjih poslova, Stanice granične policije Subotica 19. avgusta 2020. godine dao saglasnost za održavanje patrolne staze u zaštićenim područjima, a potom 14. jula 2022. godine „saglanost za formiranje bezbednosnog graničnog pojasa na delu srpsko-mađarske granice, radi vidljivosti granične linije u širini od 100 metara dok traju okolnosti koje ugrožavaju ljudske živote“ – stoji u odgovoru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji potpisuje dr Oliver Fojkar na pitanja „Politike“. Dalje se kaže da je seča „oko Tresetišta bila potrebna zbog opšte i bezbednosti pogranične policije usled velikog broja ilegalnih migranata“. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nema odgovor na pitanje na kojoj površini je seča načinjena.
Na Tresetištu postoji i istoimeno jezero kojim upravlja Udruženje sportskih ribolovaca „Šaran“. Srđan Pejić kaže da je ovo popularno mesto za pecaroše, tvrdi da je ovde izlovljen najveći šaran u Srbiji. A to je magnet za domaće i strane ribolovce- Ipak, Pejić kaže da su imali slučajeve da stranci ovde zanoće i ujutru odu.
„Mi smo oko nas imali grad migranata, to se pucalo, oni su se noću kretali oko cele teritorije, naši gosti se nisu osećali bezbedno. Mi smo se za vreme Evrokupa, što je naprestižnije takmičenje u regonu, gušili od suzavca“ priča Pejić.
Prema njegovim rečima policija je naložila totalnu seču rastinja i sve se brzo odvijalo. Posečeno granje i stabla i dalje leže na tom prostoru, nema ko da ga odnese. Prostor prema ogradi na mađarskoj granici sada je čistina, i oko jezera na Tresetištu sada migranti nemaju gde da se sakriju.
Ali Pejić pokazuje nekoliko stotina metara udaljeni šumarak u kojem se vidi kretanje ljudi. Migranti su se povukli dublje u šumu, te je ova seča samo pomerila migrantske kampove.
Stanovnici u okolini, kao i dobri poznavaoci prilika kažu da pritissak migranata ne prestaje u ovom zaštićenom prirodnom dobru. „Ova seča je devastirala prostor, a nije rešenje za problem migranata“ kaže jedan od sagovornika upućen u situaciju. Priča da u šumi, i to u zaštićenom području i dalje postoje dobro organizovani kampovi migranata sa iskopanim bunarima za vodu, solarnim panelima, i organizovanim svojevrsnim sistemom zaštite, jer ispred svakog kampa stoji grupica koja je „izvidnica“ i javlja o potencijalnoj opasnosti. Pre nekoliko večeri, što nije retkost, čula se pucnjava iz automatskog oružja koja je trajala duže vreme.
„Mi ne znamo da li oni nešto slave, da li se međusobno obračunavaju, ne znamo o čemu je reč, osim što čujemo rafale koji se ne smiruju. Za nas koji ovde stanujemo, to je veoma neprijatno“ kaže jedan od sagovornika koji ne želi pod imenom da izlazi u javnost jer tvrdi da su sve to prijavljivali policiji ali da nema promena.
Ipak i policija i žandarmerija gotovo svakodnevno su prisutni u ovom području. Međutim, i pored toga što je u jednom delu načinjena čistina prema graničnoj liniji, što ih policija odvozi sa severne granice, i u potpunosti poruši kampove, već narednog dana migranti se vraćaju i formiraju nove kampove.
„Šuma više nije prostor kroz koji možemo da se šetamo, nebezbedna je i prljava. Ovde je na tone smeća“ kaže jedan od sagovornika.
