У зони је запослено око 6,5 хиљада радника из Суботице и околине, а промет остварен у првих девет месеци већ значајно надмашује онај из целе прошле године.
– У првих девет месеци ове године у Слободној зона Суботица остварен је промет од 750 милиона евра. Током прошле године укупан промет је био 678 милиона евра, што показује да већ сада у зони могу да очекују бољи пословни успех него лани.
Саша Граворац, директор Слободне зоне Суботица каже за „Политику“ да ово још нису прецизни подаци, али према бројкама којима сада располажу виљив је раст промета као и да пословање зоне иде добрим путем.
„Ми смо већ сада бољи него 2021. године. Од петнаест слободних зона које послују на територији Републике Србије ми смо увек међу првих пет, а 2020. године по први пут смо били најбоља зона. Поносни смо на те успехе јер смо показали да и у години ковида, или у време садашње кризе због рата у Украјини, зона може добро да послује“ каже Граворац. Колика је зарада остварена у Зони знаће се крајем године када управа при Министарству финансија изведе комплетну слику пословања.
На простору Зоне увек је живо, каже саговорник „Политике“ и наводи да су им ових дана у посети били преставници руских фирми, а је приликом недавне посете Суботици амбасадор Јапана изразио интересовање за рад зоне, да ће ускоро имати и слободну парцелу коју ће понудити инвеститорима.
„До краја године Зона ће се проширити на Сенту, где већ имамо три заинтересоване компаније, и на Кањижу где се разрешавају имовинско-правни односи. Имамо одличну сарадњу са Републиком Српском где смо направили презентацију рада слободних зона у чије формирање и они крећу“ каже Граворац. Слободна зона Суботице простире се на 72 хектара површине у индустријској зони Мали Бајмок и унутар ње послује 11 мултинационалних компанија, а под управом Суботице је и слободна зона у Кикинди где послује један фабрика. У индустријским погонима ових компанија запослено је око 6,5 хиљада радника, односно овај индустријски комплекс сматра се важним генератором не само економског развоја града, већ и магнетом који привлачи велики број становника из околине.
Уобичајено се оцењује да су Слободне зоне мали извозници, односно да додатна вредност која се овде ствара потиче пре свега од најједноставнијег мануелног рада. Граворац тври да се и та слика сада мења.
„Економска добробит зона је важна због великог броја запослених. Наши корисници овде раде дораду, а искуство нам показује да се све више ради о високо-специјализованом, високо-технолошком процесу. Овдашње компаније ангажују високо стручне кадрове, а поједине овде постављају и развојне центре“ каже директор Слободне зоне.
Утицај мултинационалних компанија огледа се и кроз сарадњу са добављачима од којих се тражи да испуњавају одређене квалитете. Поред тога, садашња криза са прекинутим ланцима снабдевања, усмерава их ка локалном тржишту.
„Рад са компанијама у Зони подиже и углед добављача који сарађујус а њима и то су посредне користи од Слободне зоне. Овде не говоримо само о директним добављачима, већ и о онима из комуналне инфраструктуре, грађевинске и канцлеаријске опреме. Имамо информације да су глобални поремећаји који постоје у ланцу снабдевања подстакле компаније да траже добављаче за процес производње на простору наше земље јер им је сигурност и континуитет у снабдевању од виталне важности“ каже Граворац.
Амбиција руковоства Слободне зоне Суботица је и да покаже да ово није изоловани производни простор на рубу града, већ да су знање и технологије које се овде примењују могу повезати са образовним институцијама, градским службама привредним компанијама. Граворац каже да им је идеја да повежу праксу, теорију и науку и због тога су пре месец дана потписали 20 уговора о пословно техничкој сарадњи са средњим и вишим школама, јавним предузећима, а једна од најуспешнијих облика сарадње одвија се и кроз контакте са Економским факултетом, са којим су организовали заједничке панел дискусије.
„Планирамо проширење делатности како би учествовали у писању пројеката са Европском унијом. Имамо идеју о постављању соларних панела на нашу централну зграду, а интензивно размишљамо и о формирању културно-едукативног пословног центра“ каже Граворац.
