Месец новембар је према међународном и националном Календару здравља посвећен борби против болести зависности. То је период током којег је потребно указивати широкој јавности на свеукупну сложеност савременог начина живота из којег настаје и сва сложеност проблема повезаних са болестима зависности.
Стручњаци су поделили ове болести у две групе. Прва су хемијске а друга не хемијске болести зависности. Код прве групе постоји одређена хемијска супстанца, која је најодговорнија за настанак зависности и оне су већ добро познате. То су зависност од: кофеина (кафа, енергетска пића, чоколада, кока кола), дувана (никотин), алкохола и од дрога. Злоупотреба различитих лекова, анаболика (стероида), и енергетских пића је честа и само проширује и усложњава проблем какав су болести зависности у свакој заједници. Развија се најчешће и психичка и физичка зависност. У новије време постоје и “нове психоактивне супстанце“, које су синтетске и у суштини нису нове, али представљају велики проблем. Употреба нових психоактивних супстанци постаје све учесталија, упркос томе што оне имају велику разорну моћ. Чести су смртни исходи, чак и после краћег коришћења. Друга група болести зависности постаје све бројнија и све већа је опасност за многе људе, иако нема одређене хемијске супстанце која се са њима директно повезује. Развија се психичка зависност и као последица тога настају бројне негативне последице на телесно здравље и социјални положај особе и породице. Угрожена је ужа и шира заједница. Зависност од коцке и клађења, као и зависност од рачунара, интернета, друштвених мрежа или видео игрица представљају проблеме о којима се већ увелико говори. Томе треба додати и друге зависности, као што је зависност од: мобилног телефона, куповања (купохоличари / шопингхоличари), рада (радохоличари) и да ли се овде завршава списак зависности човека савременог доба? И не треба заборавити да болести зависности не бирају, могу да се развију независно од узраста, пола, образовања, материјалног стања или професије особе.
Употреба и злоупотреба психоактивних супстанци и дрога у ужем смислу постаје све проширенија међу младим људима у свим друштвима, без обзира на степен економске развијености државе. Понекад је веома тешко, макар у почетку, препознати симптоме злоупотребе и развоја зависности, а понекад се то и не жели, поготово од стране родитеља. Друштвена одговорност за овакву ситуацију је подељена и од ње не треба бежати, него је прихватити у свој сложености (породица, школа, здравствени сектор, законодавац). Потребно је помоћи младој особи, своме детету, да се ослободи штетних навика и зависности, али што раније: пре него што настану трајне разорне последице на физичко и психичко здравље. Угрожена је личност и укупан социјални положај особе која тек што је закорачила у живот. Избор je лични и он век постоји: “Твоје не, мења све!“.
Др Зорица В. Драгаш
Специјалиста Социјалне медицине
