Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je na inicijativu Republičke stručne komisije za mentalno zdravlje donelo odluku da mesec jun proglasi Nacionalnim mesecom mentalnog zdravlja u Republici Srbiji. Nosilac aktivnosti tokom ovog meseca je klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" iz Beograda.
Mentalno zdravlje je jedan od prioriteta javnog zdravlja s obzirom na opterećenje koje mentalni poremećaji uzrokuju u zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom smislu. Promocija mentalnog zdravlja i prevencija mentalnih poremećaja i bolesti je sastavni deo Agende održivog razvoja usvojene od strane Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija 2015. godine, a jedan od ciljeva je da se do 2030. godine za trećinu smanji prevremeni mortalitet od hroničnih nezaraznih bolesti kroz prevenciju i terapiju, kao i promociju mentalnog zdravlja i blagostanja.
Šta je zdrava ličnost?
„Pronalaženje unutrašnjeg smisla života za pojedinca je važnije od bilo čega drugog“.
Da bi čovek ostvario sebe, da bi pokušao da ostvari sebe, treba da nauči ovu rečenicu K. G. Junga, srcem i svakom svojom ćelijom. Kada to učini, onda može da kaže, bez kajanja i bez griže savesti, u sebi utvrđen, u sebi pronađen: „Pišem svetsku istoriju svoje duše“.
Kada su Zigmunda Frojda, oca psihijatrije, pitali da najkraće definiše psihički zdravu osobu, on je odgovorio: „To je osoba koja je sposobna da voli i da radi“.
Ovde navodimo neke od crta ličnosti koje karakterišu zdravu ličnost, jednu zdravu, zrelu i uspešnu osobu:
Optimizam. Umereni optimizam karakteristika je zdrave ličnosti. Budite orijentisani na realnost i poštujte činjenice. Ali i kada su prilike nepovoljne, kada je kao danas, kada je kao sutra, ne treba gubiti nadu i glavu. Optimizam i jeste sposobnost da se nepovoljne okolnosti i loša vremena ne doživljavaju na tragičan način. „Čovek dospe do jedne tačke kad više ničeg nema osim nade, i tada uviđa da još uvek ima sve“.
Nezavisnost. Imajte smelosti da na osnovu činjenica, svojom glavom, smostalno, bez suflera i spin-doktora, bez dušebrižnika i analitičara svih fela, donosite odluke, ne zaviseći od drugih.
Ispoljavanje i kontrola emocija. Ne potiskujte emocije, naučite da ih pokažete. Kao kada Nole pobeđuje! Ali naučite i da ih zakočite, usporite, modifikujete. Neka emocije budu slobodne, ali neka je ponašanje kontrolisano!
Sposobnost organizacije. Budite organizovani i sistematični, budite metodični. Ali ne budite automat, robot, mašina bez duše, srca i temperamenta. Jer, „pravolinijsko pripada geometriji, ali ne i životu“.
Saradnja i Kompromis. Zdrava osoba je sposobna da radi i sarađuje sa drugima. Ona ume da se takmiči, da stremi pobedi, ali i da sportski prihvati poraz. Dogovarajte se sa ukućanima i saradnicima, sednite za miran sto, usklađujte stavove i mišljenja, donosite kompromisna rešenja. I naučite da pružite ruku boljem od sebe!
Samopouzdanje. Budite dovoljno jaki da podnesete dvosmislene situacije, nemojte ih pojednostavljivati. Verujte u svoje procene i stavove, ali budite spremni da ih napustite ako se pokažu kao netačni, pogrešni ili zastareli. „Ponos je svadljiv, bes razuma nema, a tvrdoglavost je bolest“, tako nam poručuje onaj mudri Egipćanin.
Tolerancija. Prihvatite druge sa poverenjem i tolerancijom, bez skrivene agende. Prihvatite zablude, ograničenja, nedostatke i slabosti drugih ljudi. Ne sudite prestrogo, jer onom merom kojom čovek sudi i njemu će biti suđeno. I da vas podsetimo: „Zdravo i normalno društvo je ono u kome se ljudi obično ne slažu“.
Etički principi i norme. Poštujte etičke principe i norme sredine u kojoj živite, ali i svoje moralne principe i norme. Poštovanje normi ne sme da bude posledica straha, slabosti volje, linija manjeg otpora. Poštujući pravila, poštujete prava i slobode drugih ljudi. Neka vaši principi budu altruistički, nikada konformistički.
Odnos prema radu. Budite postojani i istrajni u radu, uložite maksimum svojih sposobnosti u posao koji obavljate. Budite predani, nemojte se štedeti. I ne zaboravite odmor!
Odnos prema autoritetu. Prihvatite i poštujte autoritet, kako ličnosti, tako i institucija. Poštujte zakone. Ali kada nasilje i nepravda postanu zakon, imajte snage da im se suprostavite i da im oponirate. Silom argumenta, a ne argumentom sile. Snagom svoje ličnosti i verom u pravdu.
Odnos prema drugima. Budite kritični i samokritični, poštujte prava i mišljenje drugih. Budite dobronamerni. Razvijajte se i omogućite razvoj drugima. Poštujte pravila fer-pleja uvek i u svakoj prilici. Jer, „ljudi su nejednaki po svom prirodnom poreklu, organizaciji i istorijskoj sudbini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, jednakost ljudskog smisla“.
Uzimajući u obzir brojne životne izazove, koje svi imamo, i globalni izazov koji nas je zadesio, COVID-19, možemo reći da je stres naša biološka sudbina. Stres je sinonim za način života modernog čoveka. Umetnost življenja sastoji se u tome da naučimo da živimo dobro i uspešno uprkos stresu, a ne bez stresa. Stres angažuje ceo organizam i dovodi do aktivacije i hiperaktivacije kardiovaskularnog, nervnog i endokrinog sistema. Može se manifestovati različitim fizičkim tegobama: glavoboljom, izraženom napetošću mišića vrata i leđa, podrhtavanjem ruku, kožnim promenama, stomačnim simptomima, osećajem gušenja, lupanjem i preskakanjem srca…
Kada je stresno stanje prolongirano, kada je organizam preopterećen u dužem vremenskom periodu, može doći do nastanka psihosomatskih bolesti koje predstavljaju telesna oboljenja izazvana psihičkim uzrocima. U ove bolesti ubrajamo: povišen krvni pritisak, astmu, hipertireozu, čir želuca, ulcerozni kolitis, psorijazu, vitiligo, alopeciju areatu, šećernu bolest, infarkt srca, moždani udar, maligne bolesti…
Šta Vi možete da uradite da unapredite svoje mentalno zdravlje i prevladate stres?
-
Nemojte preuveličavati male probleme. Promenite perpspektivu, promenite ugao posmatranja.
-
Nemojte se opterećivati porazima i neuspesima iz prošlosti.
-
Nemojte brinuti o stvarima koje bi se mogle dogoditi u budućnosti, jer nam znanje o budućnosti nije dato. Usmerite se na sadašnjost. Živite sada i ovde.
-
Nađite vremena za odmor i relaksaciju svakog dana. I nemojte zbog toga imati grižu savesti!
-
Prihvatite teškoće sa humorom. Uvek imajte na umu reči onog genijalnog italijanskog oskarovca: “Smeh spašava od užasa”.
-
Tehnike relaksacije, kao što su joga, autogeni trening, meditacija. Kada su jednom našem učitelju meditacije momci iz obližnje teretane predložili da ih poseti, “da izbaci negativnu energiju”, on im je odgovorio: “Hvala, ali ja meditiram. Nemam ništa negativno da izbacim”!
-
Pravilno se hranite.
-
Budite fizički aktivni.
-
Podelite sa bliskom osobom ono što Vas muči.
-
Efikasno organizujte vreme.
-
Imajte svoj hobi i interesovanja.
-
Prihvatite stres kao normalan deo savremenog svakodnevnog života.
-
Nemojte koristiti lekove, alkohol i cigarete da biste rešili ili umanjili probleme.
-
Naučite da izvore svog zadovoljstva nalazite u svakodnevnim životnim iskustvima.
Ipak, ako vam ništa od navedenog ne pomaže, potražite stručnu pomoć. Psihijatri, psiholozi, psihoterapeuti naći će lek i za vašu boljku. Ali da se razumemo: lekovi za smirenje, anksiolitici, treba da budu poslednje sredstvo u borbi protiv stresa, a ne prvo ili prvo do njega.
