Posle dopisa partije Radikalna levica povodom sve učestalije, nekontrolisane seče šuma u okolini našeg grada
(vidi ovde - https://www.subotica.info/2021/09/10/prl-saopstenje-za-javnost-povodom-s...)
Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo ekologiju i razvoj JP Vojvodinašume, dao je izjavu koja je u celini dostupna na youtube kanalu - https://youtu.be/aqUBkRsmjHM u kojoj negira nelegalnu seču šume i objašnjava način rada javnog preduzeća.
U nastavku je takođe poslao dopis koji prosleđen zainteresovanim medijima za ovu temu.
U nastavku Vam dostavljam odgovore i materijale (prilog) koje ste tražili. Koristim priliku da Vas obavestim da ćemo vrlo rado dati odgovore ukoliko bude potrebe za dodatnim pitanjima jer je tema gazdovanja šumama jako važna za društvo u širem smislu, te nam je svima interes da javnost bude sveobuhvatno I blagovremeno informisana. U skladu sa tim, stojimo na raspolaganju da zakažemo razgovor na temu gazdovanja šumama i zaštite prirode.
Pitanja/ odgovori
Koji stepen zaštite uživaju šuma na Tresetu i Kelebijska šuma?
U pitanju je 3. stepen zaštite (predeo izuzetnih odlika)
Kada je počela seča šume na Tresetu, do kada traje i koji su razlozi za uklanjanje velikog broja drveća? Kao i koja vrsta drveća se uklanja?
U pitanju su redovne seče, odnosno seče obnove i proredne seče, planirane važećom Osnovom gazdovanja šumama za period od 2020. do 2029. godine, kao i izvođačkim projektima gazdovanja šumama za 2021. godinu. Seče se šuma starosti 45 godina i to po vrstama drveća kao što sledi:bagrem 1010,31 m3, bela topola 1891,20 m3, koprivić 532,62 m3, otl 58,26 m3, crni bor 119,62 m3
3. Da li je u planu nova sadnja, tj. pošumljavanje područja gde je posečeno drveće?
U konkretnom slučaju, na lokalitetu Treset planirana je vegetativna obnova bagrema (iz panjeva) prirodnim putem odnosno tzv. resurekcija. Način obnavljanja opredeljuje se u zavisnosti od vrste drveća. Vrste drveća koje imaju veliku spoosobnost vegetativne obnove obnavljaju se prirodnim putem, dok se vrste koje nemaju svojstvo prirodnog obnavljanja, obnavljaju veštačkim putem što podrazumeva setvu semena ili sadnju sadnica. Suština je da nijedna površina nakon seče ne ostaje ne obnovljena, nego je cilj da se podigne nova, mlada šuma. To se uvek ostvaruje, čak i kada obnova iz prvog puta ne uspe ili ne uspe u potpunosti jer se u tim slučajevima vrši popunjavanje sadnicama ili čak i ponovno pošumljavanje ukoliko je potrebno.
Koji su razlozi za seču u Kelebijskoj šumi koja se odvijala u proteklim mesecima?
U pitanju su takođe redovne seče i to u sledećim šumskim odeljenjima/odsecima:
26/f sastojina crnog bora površine 0,58 ha, sproveden je završni sek oplodne seče, Ostavljena je bafer zona od dva reda bora. Na jesen će biti sprovedeno pošumljavanje sadnicama crnog bora.
29/d – sastojina crnog bora, u toku je proredna seča.
5. Šta podrazumeva sanitarna seča i kada se ona obavlja i u kom obimu?
Sanitarna seča je seča kojom se uklanjaju oštećena, obolela i suva stabla u cilju sprečavanja širenja štetnih uticaja, a obim u kojem se sprovodi zavisi od stepena oštećenosti i ugroženosti sastojine, odnosno broja stabala koji mora biti uklonjen. Ako su štete u šumskoj sastojini tolikog obima da to zahteva uklanjanje čitave šumske sastojine, to se sprovodi na osnovu sanacionog plana, u kom slučaju se sprovodi i pošumljavanje. Ove seče se sprovode tokom cele godine u zavisnosti od potreba.
6. Molim da mi dostavite dokument iz kog se vidi informacija o tome, da li se seča šume na Tresetu, koja traje već nekoliko meseci, odvija po važećem godišnjem planu seče. Dakle, molim da dostavite dokument o godišnjem planu seče drveća koji se odnosi na područje šume na Tresetu, kao i plan seče šume za Kelebijsku šumu, obzirom da je i tamo bilo seče drveća u proteklim mesecima.
U prilogu. - (atačment videti)
7. Da li se prilikom seče vodilo računa o šumskom ekosistemu i da li seča u ovakvim obimu može da naruši ekosistem? Kao i da li buka koja se stvara radom testera može uplašiti divljač koja je ovde nastanjena i kakve to posledice može da ostavi po životinjski svet generalno?
Aspekti očuvanja šumskih ekosistema uvek se uzimaju u obzir. Svi radovi su uskladu sa planovima gazdovanja šumama gde se prilikom njihove izrade celovito i sveobuhvatno pristupa uzimajući u obzir sve relevantne aspekte. Sistem planiranja koji se primenjuje je ustanovljen zakonom i ima složenu hijerarhijsku strukturu. Počinje strateškim planskim dokumentima, pri čemu je Program razvoja šumarstva Srbije krovni dokument. Na njega se naslanjaju planovi razvoja šumskih oblasti koji su takođe strateški planski dokumenti. Osnove gazdovanja šumama su operativni planski dokumenti gde se detaljno planira vrsta i obim radova po lokacijama. Na kraju godišnjim planovima i izvođačkim projektima detaljno se razrađuju tehničko-tehnološka rešenja koja će biti primenjena. Kao što se može videti procesu planiranja se pristupa temeljno, pri čemu se uvažavaju sva zakonska ograničenja i uslovi na svim nivoima u hijerarhijskoj strukturi planiranja. U toku izrade osnova gazdovanja šumama, pribavljaju se uslovi zaštite prirode i sva ograničenja se uključuju u planska rešenja. To se kasnije i praktično implementira u izvođačkim projektima. Osim toga, svi radovi su usklađeni sa strogim FSC standarima, a JP „Vojvodinašume“ poseduje FSC sertifikat koji je dokaz da se šumama gazduje na ekološkim principima, pri čemu se to svake godine kontroliše od strane nezavisnog sertifikacionog tela. Planovi iz oblasti šumarstva se usklađuju sa planovima iz oblasti lovstva, tako da ni u tom slučaju nema problema. Kada se seče operativno sprovode, to se sprovodi u dogovoru sa zaposlenima iz Sektora za lovstvo.
8. Gde završava isečeno drveće? Da li se građa dalje prodaje?
Drvo koje se poseče plasira se na tržištu, čime se stavlja na raspolaganje društvu i industriji ekološki prihvatljiv materijal, a istovremeno se stvara ekonomsku vrednost. Opštepoznato je da su šume ponori ugljenika (u njima se deponuje ugljenik), a šuma tokom rasta i prirašćanja vezuje ugljenik. Ugljenik u toku jednog perioda, koji je najčešće višedecenijski, ostaje deponovan u izrađenim i plasiranim proizvodima od drveta, a na mestu obnovljene šume ponavlja se proces stvaranja drvne biomase. Inače, treba imati u vidu da bi prepuštanjem šumskih sastojina procesima spontanog razvoja i prirodnog odumiranja nastao suprotan efekat, odnosno u fazi razgradnje sastojine dolazi do oslobađanja ugljenika u atmosferu, te je cilj imati sastojine koje se nalaze u razvojnim fazama kada mogu da ostvaruju prirast. Na ovaj način šumarstvo kao delatnost koja uključuje seču drveća, za nekog možda i neočekivano, doprinosi ublažavanju klimatskih promena. JP „Vojvodinašume“ prodaje drvne sortimente (trupce, celulozno drvo itd.), a kupci dalje vrše preradu drvnih sortimenata i izrađuju drvnu građu (drvni građevinski materijal) koji na kraju završi na domađem ili inostranom tržištu.
Srdačno
Marko Marinković
