Организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом “Чисте руке – безбедне руке“, Србија је 2008. године постала члан Програма за безбедност пацијената, Светске здравствене организације (СЗО), који се зове: “Чиста нега је сигурнија нега“, а мото под којим се сваке године обележава 5. мај, као Светски дан хигијене руку у здравственим установама, гласи: “Сачувајте животе – оперите своје руке“. Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО, који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система. Министарство здравља Р Србије Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Kампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. У периоду од 5. маја 2020. године до данас едуковано је више од 1500 здравствених радника кроз акредитоване онлајн курсеве посвећене хигијени руку. Министарство здравља је, у јеку пандемије, обезбедило довољне количине квалитетних универзалних дозатора за средства за хигијену руку на бази алкохола у укупној количини 2817 комада, за све болнице у Републици Србији, чиме је постигнут стандард високоразвијених земаља да поред сваког кревета у јединици интензивне неге буде постављен дозатор. Додатно је обезбеђено и преко 14 тона дезинфекционог средства за хигијену руку на бази алкохола, који је ефикасан и против коронавируса, а намењен професионалној употреби у здравственим становама. Хигијеном руку се спречава преношење микроорганизама, проузроковача болничких инфекција, од којих посебан значај имају бактерије отпорне на антибиотике. Правилном хигијеном руку не само што ће се смањити број болничких инфекција, већ ће се смањити и употреба антибиотика, а повећати безбедност пацијената. Истраживања су доказала да је прање руку топлом, најбоље текућом, водом и сапуном једна од најкориснијих и сигурно најисплативијих мера спречавања болести праћених проливом и упале плућа, а управо су те болести најодговорније за умирање деце у старосној групи до године дана. Сваке године више од 3,5 милиона деце у свету не доживи свој први рођендан због пролива или упале плућа (дијареје или пнеумоније). Дакле, без дилеме: прање руку спашава животе! Упркос томе што је прање руку топлом водом и сапуном једна крајње једноставна а спасоносна мера, велики је изазов у промоцији здравља, промовисати једну абстрактно добру идеју и претворити је у свакодневно аутоматско практично понашање особе које се примењује увек када је то потребно. Културу прања руку и развијање свести о значају спровођења неопходних хигијенских мера потребно је стварати од најмлађег узраста и током живота одржавати (лична хигијена, хигијена становања, хигијена / санитација животне средине и друго). Свако дете, свака особа треба да зна када је и зашто потребно прати руке: код куће, у школи, у критичним моментима (после употребе тоалета, пре и после неговања бебе, пре припремања хране, пре и после јела...), затим у некој другој ситуацији или окружењу и на томе се мора радити у локалној заједници, свуда у свету.
Основне поруке су веома једноставне и достижне: - Прање руку топлом водом и сапуном је спасоносна мера која је и технолошки и финансијски лако остварљива у свим земљама и свим заједницама. Текућа вода је избор, увек кад је то могуће; - Прање руку сапуном је појединачно (свакој особи) најисплативија здравствена интервенција; - Прање руку сапуном значајно смањује вероватноћу настанка: дијареје (укључујући и колеру), интестиналне инфекције (цревне), затим акутне респираторне инфекције (дисајних путева), као и инфекције коже и очију. Инфекције могу изазивати бактерије, вируси и други микроорганизми; - Прање руку само водом није довољно – обавезно је коришћење сапуна. Препоручује се чврст сапун. Потребно је темељно прање свих делова шаке у трајању од 20-30 секунди и одржавање хигијене ноктију, које укључује повремено коришћење меке четкице за руке и нокте.
Прање руку топлом водом и сапуном је једноставна, лако спроводљива мера и истовремено веома успешан начин да се спрече многе цревне и инфекције дисајних путева, које су узрок болести. Постоје болести, које се сврставају у грпу “болести прљавих руку“ и већина људи тада помисли на цревне болести, односно на болести органа за варење. Познато је да неке од ових болести могу имати епидемијски карактер (колера). Преко руку које су контаминиране узрочницима болести могу да се у одређеним случајевима преносе и болести дисајних органа, које се са оболелог на здравог човека најчешће преносе путем ваздуха, односно капљичним путем. Контаминираним рукама се даље могу контаминирати (загадити, инфицирати) предмети опште употребе (кваке, тастатура, радна површина, играчке, телефони и слушалице...) и на тај начин омогућити интерхумани пренос болести и њихово даље ширење у здравом делу становништва. Такве болести су на пример: туберкулоза, чији је узрочник микобацил туберкулозе (познатији као Кохов бацил), или грип чији је узрочник вирус грипа, који има различите типове и подтипове. Заразну болест КОВИД-19 изазива вирус који се преноси капљичним путем преко ваздуха, али и преко контаминираних предмета и руку, приликом додиривања лица – посебно у пределу очију, носа и уста. Рукавице на рукама такође могу бити контаминиране узрочницима болести и потребно је да се понашамо у складу са том чињеницом. Актуелна пандемија показује колико је велик значај правилног прања и дезинфекције руку, као и честог чишћења и дезинфекције предмета опште и заједничке употребе у домаћинствима и колективима.
На основу изнетих, само најважнијих, чињеница лако се може закључити због чега ће ширење навике прања руку сапуном, увек када је то потребно, допринети достизању Миленијумског циља Светске Здравствене Организације, а он је: Смањење стопе умирања деце у старосној групи до 5 година најмање за две трећине. Економске добити од постизања циља везаног за санитарно-здравствене мере могу се лако израчунати – један долар улагања доноси десет долара добити. Улагање у промоцију здравља и превенцију болести доноси вишеструке уштеде у трошковима лечења. Економске добити или трошкови у заједници или држави могу да се израчунају, постоји различита методологија. Терет болести који носи појединац и породица, као и њене последице у смислу настајања одређеног степена онесбособљености за самосталан живот и рад много је теже израчунати, а на личном плану готово да је немогуће. Колико “кошта“ бол, патња или превремено изгубљени живот? Због тога је увек најбоље плански, удружено и целовито деловати на спречавању - како заразних тако и незаразних болести!
Др Зорица В. Драгаш
Специјалиста социјалне медицине
