NACIONALNI DAN BEZ DUVANA, 31. JANUAR 2021.
“365 DANA BEZ DUVANA”
Nacionalni dan bez duvana se u Srbiji obeležava više od dve decenije. Ovogodišnji slogan, „365 dana bez duvana”, skreće pažnju stručnoj javnosti i celokupnom stanovništvu na značaj prestanka upotrebe duvanskih i nikotinskih proizvoda zbog štetnih posledica upotrebe i izlaganja dimu ovih proizvoda, kao i na važnost pružanja podrške pušačima da uspešno prestanu da puše. Posebno se ukazuje na nove izazove u vezi sa novim prozvodima duvanske industrije koja ih plasira kao sredstava za odvikavanje od pušenja ili sredstva koja su manje štetna od cigareta (“harm reduction”).
Globalno gledano, 14% svih smrtnih slučajeva od nezaraznih bolesti kod starijih od 30 godina pripisuje se duvanu. U svetu puši preko 1 milijarde ljudi, a u CEvropi 26% stanovnika. Godišnje u svetu usled upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu umre oko 8 miliona ljudi ili svaki dan više od 20.000 ljudi. Procena je da u Srbiji puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika i da će zbog toga prevremeno umreti najmanje 15.000 ljudi. Rezultati poslednjeg istraživanja u Srbiji pokazuju da cigarete puši 12% dece uzrasta 16 godina (ESPAD iz 2019. godine), podjednako dečaci i devojčice, dok je 11% mladih pušilo nargile, 5,5% koristilo elektronsku cigaretu i 3,2% zagrevane duvanske proizvode u prethodnih 30 dana. Čak 62,4% mladih koji su koristili e-cigaretu ranije nisu koristili duvan.
Brine podatak da mladi podcenjuju rizik pušenja cigareta, posebno povremenog pušenja. Tek svaki drugi šesnaestogodišnjak (51,6%) smatra svakodnevno pušenje jedne kutije cigareta velikim rizikom po zdravlje, a njih 48,4% smatra da je kod povremenog pušenja rizik mali ili ga nema. Trećina šesnaestogodišnjaka (37,2%) smatra da probanje e-cigarete ne predstavlja nikakav rizik, a manje od 10% da korišćenje ili probanje nosi veliki rizik po zdravlje.
Duvanski proizvodi su pretnja za svaku osobu bez obzira na pol, uzrast, rasu, kulturni ili obrazovani nivo. Upotreba duvana i nikotina i izloženost dimu ovih proizvoda dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. Duvanska industrija koristi prikrivene i manipulativne tehnike kako bi reklamirala i plasirala nove duvanske proizvode kao „bezbednije od cigareta“ ili kao „sredstvo za prestanak pušenja“ (npr. nargile, e-cigarete, e-nargile, IQOS i dr.). Kanali reklamiranja i tehnike marketinga jasno ukazuju da su mladi i nove generacije ciljna grupa koju duvanska industrija želi da regrutuje u redove budućih redovnih korisnika svojih proizvoda.
Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja o efektima i stavovima u vezi Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu u Srbiji (porećenje rezultata od 2010. do 2019. godine) povećava se procenat odraslih pušača koji ozbiljno razmišljaju da prestanu da puše (sa 16% u 2010. na 22% u 2019. godini) dok opada broj onih koji to ne žele (sa 56% u 2010. na 48% u 2019. godini). Najveći procenat pušača (66%-85%) u svim godinama istraživanja navodi da je isuviše jaka navika razlog zašto im je teško da prestanu da puše. Petina pušača (20%) navodi da je podsticaj iz okoline („skoro svuda se puši“) i dalje prisutna važna prepreka za ostavljanje cigareta.
SZO upozorava da ne postoje bezbedni duvanski i nikotinski proizvodi, bezbedan način i nivo korišćenja duvanskih i nikotinskih proizvoda, kao ni siguran nivo izlaganja njihovom dimu/aerosolu. Život bez duvana je jedini pravi izbor. Stručna javnost ima obavezu da radi na unapređenju mera odvikavanja od pušenja, kroz jačanje mreže savetovališta i edukaciju i motivisanje zdravstvenih radnika i saradnika za sprovođenje kratkih intervencija za prestanak pušenja. Država se obavezala ratifikacijom Okvirne konvencije o kontroli duvana da će obezbediti besplatne servise za lečenje bolesti zavisnosti, kao i doneti i implementirati sistemske zakone o zaštiti stanovništva od izloženosti dimu duvanskih i nikotinskih proizvoda, na svim mestima bez izuzetaka.
Napravimo pravi izbor za sebe i naše najmilije, našu decu. Donesi odluku i prestani da pušiš danas. Ti to možeš! Ukoliko je potrebno potraži pomoć kod svog lekara ili u Savetovalištu za odvikavanje od pušenja.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, načelnik Centra za promociju zdravlja
