Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama

Kategorija: 

Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama se obeležava svake godine 3. decembra od 1992. godine kako bi se promovisalo puno i ravnopravno učešće osoba sa posebnim potrebama i preduzele mere za njihovo uključivanje u sve aspekte društva i razvoja.

Ove godine Međunarodni dan osoba sa posebnim potrebama biće obeležen tokom nedelje od 30. novembra do 4. decembra, zajedno sa 13. zasedanjem Konferencije država potpisnica Konvencije o pravima ovih osoba.

Tema ovogodišnjeg obeležavanja je „Gradimo da bude bolje: uključimo osobe sa posebnim potrebama, gradimo pristupačan i održiv svet nakon COVID-19“.

Procene su da 15% svetske populacija ima neku invalidnost, kao i da 46% starijih od 60 godina jesu osobe sa invaliditetom. Svaka peta žena će verovatno doživeti invaliditet u svom životu, dok je svako deseto dete sa invaliditetom. Od milijardu osoba sa invaliditetom 80% živi u zemljama u razvoju.

U Srbiji ima 8% osoba sa posebnim potrebama, od toga 58% su žene, a njih 60% su stariji od 65 godina i samo 1,2% su mlađi od 15 godina. Probleme sa hodom ima 4,7% osoba, 3,6% sa vidom i 2% sa sluhom, dok po 1% ima probleme sa pamćenjem, samostalnošću i komunikacijom. (Republički zavod za statistiku, iz popisa 2011.)

Osobe sa posebnim potrebama predstavljaju raznoliku populaciju ljudi sa različitim oštećenjima (uključuju fizičke, senzorne, intelektualne karakteristike ili godine starosti) i zahtevima za podršku. Oni se suočavaju sa značajnim preprekama u ostvarivanju svojih prava tokom životnog ciklusa. I u normalnim okolnostima imaju manji pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, zapošljavanju i učestvovanju u različitim aktivnostima zajednice. Neke grupe se suočavaju sa još većom marginalizacijom (npr. osobe sa intelektualnim i psihosocijalnim invaliditetom, gluvoneme osobe...) za koje je veća verovatnoća da će doživeti veće stope nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja.

Čak 52% škola u svetu nisu dostupne za invalidska kolica, 61% državnih web-sajtova nisu pristupačni osobama sa posebnim potrebama i 79% ovih osoba ima poteškoća ili ne može da se evakuiše tokom katastrofa.

U poređenju sa osobama bez invaliditeta, osobe sa posebnim potrebama imaju veće šanse da imaju lošije zdravlje. Prema rezultatima istraživanja sprovedenim u 43 države svoje zdravlje je ocenilo kao loše 42% osoba sa posebnim potrebama i 6% osoba bez invaliditeta.

Sa druge strane osobe sa posebnim potrebama imaju više zdravstvenih potreba i stoga su ranjivije na uticaje nepristupačnih zdravstvenih usluga. Pandemija COVID-19 nije samo zdravstvena kriza, ona u osnovi pogađa celo društvo, produbljuje već postojeće nejednakosti i pogoršava ih. Ova pandemija ističe obim isključenosti osoba sa posebnim potrebama u nekoj zajednici ili državi. Invaliditet sam po sebi ne dovodi nužno nekoga u veći rizik od koronavirusa, ali specifičnost osnovnih stanja kod nekih čini COVID-19 opasnijim za njih.

Ujedinjene nacije (UN) pokreću brojne inicijative radi unapređivanja i uključivanja osoba sa posebnim potrebama, njihovih prava, blagostanja i perspektiva kroz tri stuba sistema UN-a: mir i sigurnost, ljudska prava i razvoj. Osobe sa posebnim potrebama imaju pravo na zdravlje, sigurnost, dostojanstvo i nezavisnot u zajednici i u toku pandemije COVID-19. Važno je uključiti ove osobe u rešavanje izazova i prepreka COVID-19 jer iz lične perspektive mogu dati nova i kreativna rešenja, za njih pristupačna. Pored standardnih mera ova kriza zahteva i specifične mere za invalidnost - kao što su dostupnost informacija, pristupačnost objekata, usluga i programa u COVID-19 odgovoru. Pristupačnost je osnovno sredstvo i preduslov za inkluzivno društvo i razvoj.

Izgradnja pristupačnog okruženja znači stvaranje okruženja koje uvažava ljudske potrebe i zauzvrat, podstiče ljude da poštuju svoje fizičko i društveno okruženje. Stvaranje okruženja sa različitošću (u percepciji, sa motornom, kognitivnom i kulturnom različitošću) gradi solidarnost i olakšava interakciju među ljudima. To je korak ka jednakim mogućnostima, svakome nudi mogućnost da ostvaruje pravo na život kakav želi, da bude nezavisan i samostalan.

Prim. mr. sc med. dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine, Načelnik Centra za promociju zdravlja

Custom Search