Na izlasku iz zemlje na graničnom prelazu Kelebija kolona kamiona duga je preko tri kilometra, vozači kažu da od sedam dana na putu, dva ili tri provedu u vožnji, ostalo u čekanju
– Trake za putnička vozila na graničnim prelazima prema Mađarskoj gotovo su potpuno prazne nakon što je severni sused uveo nove pooštrene mere zbog kojih svi koji dolaze iz pravca Srbije moraju u četrnaestodnevni karantin. Karantin ipak ne važi za vozače kamina koji transportuju robu, ali to još ne znači da će brzo i lako preći praznu državnu među.
Na graničnom prelazu Kelebija kolona kamiona koji čekaju da uđu na teritoriju Evropske unije duža je od tri kilometra – pretvoreno u časove to za njih znači čekanje duže od pola dana, i do 15 sati.
Kilometarska kolona teških šlepera više se ne proteže do sela Kelebija na srpskoj strani, već je zauzela jednu od tri trake obilaznice ipsilon kraka. Na obilaznici gotovo da nema saobraćaja, te to sada i ne predstavlja veliki problem. Vozači kamiona zaustavljeni u čekanju okupljaju se duž praznih traka i tvrde, sada im je teže nego tokom vanrednog stanja.
„Mi ne znamo koji je uzrok tome što ovoliko čekamo, ali rekli bi da se ne radi. Ovoga nije bilo ni kada je bilo vanredno stanje zbog korone“, priča Dejan, dok njegove reči potvrđuju kolege koje stoje kraj svojih šlepera.
„Za vreme vanrednog stanja nam je bilo lakše, nije bilo vozila na putu, policija nam je tolerisala i prekoračenje sati za volanom, a sada kao da se sve dodatno komplikuje“, kaže Miloš.
Smeta im i što od AMS dobijaju obaveštenje da se na granici čeka 180 minuta, što nemaju prave informacije.
U kolonu su stali ujutru oko devet časova, pet sati kasnije pomerili su se tek za kilometar, a granična crta je još tri kilometra daleko od njih. Dejan je kamion dovezao iz fabrike „Henkel“ u Kruševcu i pun je kutija „somata“, sredstva za mašinsko pranje posuđa.
Vozi do Beča, a tamo nakon rascarinjenja preuzima sredstva za pranje rublja i omekšivače. Sve ono što je u njegovom kamionu, odlazi pravo na rafove i u Beču i u Srbiji. Ali to putovanje boce omekšivača sada je usporeno i mukotrpno, jer kako kaže Miloš od sedam dana na putu, tek dva do tri provedu u vožnji. Sve ostalo je čekanje.
U njegovom šleperu je metalna roba, police koje vozi za Austriju, iz koje će doneti toalet papir. U susednom kamionu je PVC roba, odnosno kanalizacione cevi za Češku, odakle će Dušan i njegov kolega suvozač doneti repromaterijal za istu fabriku u Aranđelovcu.
„Mi svi vozimo čisti profit, ono od čega se živi, ali se osećamo i nezaštićeno i ovo postaje veoma težak posao“, nastavlja Miloš. Pri dugom čekanju veliku brigu predstavljaju im migranti i kaže da su potpuno izloženi i bez zaštite.
„Oni seku konopce, lome plombe, uvlače se u šlepere kada mi spavamo. Policija ih uhvati i pusti, a mi se onda nosimo sa procedurom za carinski prekršaj“, navodi Dejan. Vozači kamiona moraju da prekinu putovanje nakon 15 časova u vozilu, ili devet sati vožnje, onda ih preteknu kolege u koloni, pa se čekanje odužuje.
Vozači kamiona sa kojima razgovaramo svaki dan su na putu. Iz preduzeća čiju robu prevoze, svakodnevno kreće roba za izvoz, i za ove ljude neprihvatljiva je dužina procedure kroz koju sa svim tovarom prelaze. Tvrde da i oprema na graničnom prelazu nije obnovljena, postoji samo jedna stara vaga, a nije im jasno zbog čega se na carinsku proceduru koja traje do 15 minuta, čeka i do 15 časova.
„I onda se nadaš da na putu nećeš sresti nekoga ko je isto čekao satima na graničnom prelazu, ko je umoran i nervozan“, dodaje Dejan.
Vozači tvrde da im u poslednjih mesec dana mađarski carinici ne mere temperaturu po ulasku u zemlju, i protivno zvanično datim obaveštenjima, kažu da u poslednje vreme ne dobijaju ni nalepnice koje ih obavezuju da poštuju tranzitne rute i posebna stajališta i benzinske pumpe.
