Svetska zdravstvena organizacija, sa brojnim partnerima u svetu, 31. maja obeležava Svetski dan bez duvana ističući zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana sa ciljem da se kroz delotvorne politike smanjuje upotreba duvana.
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bez duvana je „Duvan i kardiovaskularne bolesti“, a moto “Duvan slama srce. Izaberi zdravlje, ne duvan!”. Izborom teme se želi istaći povezanost upotrebe duvanskih proizvoda i izloženosti duvanskom dimu sa bolestima srca i krvnih sudova (uključujući i moždani udar). Ove bolesti su vodeći uzrok smrti u svetu i kod nas. I ovom prilikom se ukazuje na moguće akcije i mere koje bi država i javnost trebalo da preduzmu da bi se smanjio rizik od nastanka srčanih bolesti uzrokovanih upotrebom duvana.
Više od 7 miliona ljudi svake godine umre zbog korišćenja duvana, od toga skoro 900 000 su nepušači koji umiru zbog udisanja duvanskog dima. U Srbiji pušenje svake godine ubije preko 16 000 ljudi. Duvan je pretnja za svaku osobu, bez obzira na pol, starost, rasu, kulturni ili obrazovni nivo.
Korišćenje duvanskih proizvoda je značajan faktor rizika za nastanak koronarne bolesti, moždanog udara i bolesti perifernih krvnih sudova, a izloženost duvanskom dimu povećava za 20%-30% rizik od moždanog udara i koronarne bolesti srca.Čak i kratkotrajna izloženost duvanskom dimu može da ošteti zidove krvnih sudova i da podstakne slepljivanje krvnih ćelija (trombocita). Nepušači izloženi duvanskom dimu samo 30 minuta dnevno imaju iste promene na endotelu krvnih sudova kao i svakodnevni pušači.
Nikotin je stimulans koji povećava krvni pritisak, ubrzava rad srca i lučenje hormona (adrenalin). Broj srčanih otkucaja je veći od 4 do 18 u jednoj minuti u zavisnosti da li se puše “jače ili slabije” cigarete, odnosno one sa više ili manje nikotina. Zbog ovih efekata na krvni pritisak i srčani rad u srčanom mišiću je povećana potrošnja kiseonika što vodi njegovom povećanom naprezanju, a vremenom i popuštanju i pojavi poremećaja srčanog ritma.
Sa druge strane ugljen-monoksid, gas koji se stvara pri korišćenju svih duvanskih proizvoda, zbog stvaranja karboksihemoglobina dovodi do ishemije svih ćelija time pogoršavajući štetne efekte nikotina, a ima i direktan šteni efekat na srčani mišić potencirajući njegovo iscrpljivanje.
Duvan slama srce. Izaberi zdravlje, ne duvan!
Svetski dan bez duvana, 31. maj 2018. godine
Uprkos tome što je poznat uticaj duvana na srce i što postoji više načina da se smanji posledično umiranje i obolevanje, znanje stanovništva o tome da je duvan jedan od vodećih uzroka kardiovaskulatnih bolesti je nedovoljno. Žene su posebno ugrožene i toga nisu svesne.
Jedna trećina punoletnih građana Srbije puši svakodnevno, a za više od 50% pušača starosti 18-29 godina podsticaj iz okoline je otežavajući faktor za prestanak pušenja. Brine nas činjenica da raste upotreba duvana kod mladih uzrasta 13-15 godina, kao i podatak da mladi počinju korisiti i druge duvanske proizvode osim cigareta.
Prema poslednjim rezultatima 9,2% dečaka i 8,7% devojčica koristi nargile, a e-cigarete 7,6% dečaka i 4,8% devojčica. Cigarete su i dalje najčešće korišćen duvanski proizvod, a zadržan je trend češće upotrebe među devojčicama (11,2% u odnosu na 10,9% dečaka). (Istraživanje GYTS, 2017.)
Prestanak pušenja smanjuje rizik za oko 50% od bolesti srca i krvnih sudova u toku prve godine. Potpuna zabrana pušenja dovodi do smanjenog prijema u bolnice usled akutnog infarkta miokrda za 10% do 20%.
Mere Svetske zdravstvene organizacije, nazvane MPOWER (moćne i najefikasnije mere kontrole duvana), su u skladu sa Okvirnom konvencijom o kontroli duvana i države bi trebalo da ih primene kako bi se smanjila upotreba duvana i zaštitilo stanovništvo.
Kao pojedinac reci ne duvanu. Zaštiti svoje srce i zdravlje. Brini o zdravlju svoje porodice. Doprinesi zdravlju zajednice u kojoj živiš zalažući se za sredinu bez duvanskog dima.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, Načelnik Centra za promociju zdravlja