Ovo zahuktavanje balkanskog voza ludaka definitivno pokazuje da se na ovom delu planete počinju žestoko sudarati razne strategije, taktike, nacionalne masturbacije te razne pljuvačke discipline koje su već dosegle nezamislive visine degutantnosti. Svako vidi istoriju tvrdoglavo iz svog ugla ne dajući ni minimalne šanse sučeljavanju tragova, mišljenja i činjenica. Kada se vlasti domogne sloj ljudi koji je manje opterećen sposobnošću, poštenjem, znanjem i dalekovidošću pravih vođa ljudskoga roda, ledina više nije regularna za viteške igre bez obzira ko kojem plemenu pripada. Pleme ili nacija je sama po sebi nešto što koči, unazađuje i definitivno sprečava iskrena fuzionisanja i razvoj globalnog društva bez prepreka i granica. Kažu da je jak nacionalizam predsoblje nacizma a o potonjem pojmu se već dosta farbe i pameti istrošilo pa ne bih sada o tome. Naravno ne računaju se istorijska potreba čuvanja identiteta jedne nacije. To je nešto lepo šaroliko, obogaću je kompletan milje ljudskoga roda. Još kada se doda puno priznavanje prava na gajenje tradicija, kulture, jezika i običaja dobijamo jedan lep šaroliki mural, obojen nošnjama, muzikom i folklorom.
Moguće je da postoji neko prokletstvo u ljudskom rodu koje jezivo uspešno iskrivljuje sliku idile plave planete u Svemiru. U dvadesetprvom veku, kada tehnologija može da garantuje blagostanje celom čovečanstvu, valjda iz inata, zdravom razumu, pojavljuju se cinizam, laž, prevara, gramzivost, samoživost … Jahači Apokalipse se množe van reda i razuma. Mogao bih tako do jutra ređati osobine kojih bi trabalo da se zastidi svaki normalan čovek na ovoj planeti. Surovi okvir beznađa se uvlači u kosti. Primitivizam i mračne sile Balkana su takoreći eksplodirale ne čekajući više da im se društvo prilagodi. Različite aršine čovek ne može više da sledi pa se tako i ponaša. Od silnog nedostatka pozitivne energije, čovek se kao u dimu požara bori za parče kiseonika i hapće kao riba na suvom na lokalnoj i globalnoj pozornici. Sve je haotično iskrivljeno kao u predstavi Ljubiše Ristića gde je publika na pozornici a glumci bauljaju na sceni u gledalištu.
Nakon svega ovoga, šta sledi? Sme li iko zalupati u ratne bubnjeve? Petao već kukuriče ali onako uvijeno da ne ostane bez jaja svestan da to ni iz daleka nije dovoljno i neće uplašiti tiraniju. Dok se ne pojavi iz istinski kuka i motika ova alava sorta koja je zavladala ne samo Srbijom već celim Balkanom neće hteti da sjaši. Korporacije koje proždiru narode i države liče na crne rupe u svemiru koje usisavaju sve što im je na dohvat. Ne mogu se i neće se zaustaviti jer je proizvodnja jada njihova sušta potreba. To ih drži u životu. Neko je rekao da je veći zločin otvoriti banku nego orobiti. Slažem se, definitivno.
Tu kreću sve naše nevolje: bolesni nacionalizam, alavost korporacija i andergraund (underground) koji je nekim čudom izbio na čelo trke u koju je upao na silu, nepozvan.
Subotica 29.04.2017
Đorđe Branisavljević
