Nakon neslavne komunikacije sa stvarnošću, JP Palić-Ludoš je morao da menja svog zvaničnog predstavnika. Boljitak se odmah osetio, jer nova direktorica g.đa Dobo, osim šarma ima jedan zdrav pristup stvarnosti i izgleda da zna racionalno koristiti svoja ovlaštenja. Takvi rukovodioci zaslužuju svu pažnju javnosti. Treba im pomoći uvek kada je i ako je to potrebno, savetom, gestom, dobronamernim ukazivanjem za učinjenu grešku i sve ostalo što odavno nije viđeno na našoj političkoj vetrometini. Moguće da dolazi nova era u komunikaciji između vlasti i narodne mase željne pažnje i uvažavanja.
Naime, putešestvije jednog kombajna za sečenje trske sa izgleda privodi kraju. Umorio se jadan kombajn čekajući u nekom zabitom skladištu da se ljudi već jednom dogovore o njegovoj sudbini. Tužan, onako sa poluispumpanim gumama, ličio je na vojnika koji stoji na mestu voljno. Trgnuo se malo kada je nakon par meseci u pomenutom stavu, video trajler koji je došao po njega. Polako se popeo uz pomoć poznatog mu šofera i zauzeo položaj za transport.. Gorivo je u međuvremenu ishlapilo pa je imao taman toliko da stenjući dođe ispred hangara, njegovog oficijelnog prebivališta. Gazda Lehel je sa uzdahom zaključio da u istoriji sečenja trske kreće jedno novo svetlije razdoblje. Nije se baš izljubio sa kombajnom ali ga je drugarski potapšao po naj bližem mu točku, i lagano nakrivio šepicu sa rečima: Još ćemo mi praviti čuda.
Zamolio sam Lehela da mi opiše hronološkim redom kontaktiranja i događanja u kancelariji pa je naj bolje da on to sam ispriča svoji rečima :
- 20,12,2016 Telefonski poziv, ljubaznim tonalitetom sekretarica JP Palić-Ludaš-imam li vremena da se odazovem pozivu v.d. direktorice Dobo Marte u isti dan u 13h? Moj odgovor - na taj poziv sam čekao 11 meseci!
U zakazano vreme dolazimo sa suprugom. Ljubazan prijem, sekretarica se čak upušta u ćaskanje sa nama dok čekamo.
Ulazimo. Rukovanje uz napet osmeh sa sviju strana. Veliki dogadjaj. Strašna prošlost. Sedamo. Počinje nevezan razgovor ali ne o temi zbog koje smo došli. O porodicama, o školstvu. Da se malo lakše diše. Dolazi protokolarno piće. Čaj.
Prelazimo na stvar. Direktorica drži unapred pripremljen dokumenat za potpisivanje. Odluka o vraćanju privremeno oduzetog predmeta.
Direktorica poziva dva svoja saradnika. Pravnika (Boban Evetović) i Vinka Tamaša, stručnog saradnika (Vinko Tamas).
Dogovoren je datum 23.12.2016, petak kao dan primopredaje kombajna.
U zakazano vreme u magacinu preduzeća Javna skladišta 2 radnika JP Palic Ludoš i dva saradnika sa moje strane uz prisustvo pravnika JP vraćen je antifriz, akumulator i urađene potrebne radnje (napumpavanje guma) i motor kombajna je na prvi pokušaj proradio. Moj saradnik ga izvezao iz magacina i sačekali smo trailer (nosač) Vojputa, koji je bio naručen za prevoz.
U tom periodu je dočla i v.d. direktorica Dobo Marta da lično prisustvuje potpisivanju dokumenta o primopredaji mašine. Taj njen gest me je prijatno iznenadio i shvatio sam da sada-naspram prethodnog perioda- postoji dobra volja za saradnju. Tom prilikom smo se i dogovorili da uskoro sednemo i porazgovaramo o mogućoj saradnji na planu zaštite prirode. Eto tako. Šta reci?
Zaista, šta reći? VD direktorica gospođa Dobo je napravila pravi potez, ublažavajući narušen kredibilitet firme pred zainteresovanim građanima. Svojim gestom i uopšte ponašanjem, doprinela je otvaranju jedne nove sretnije stranice u komunikaciji sa javnošću. Saradnja je neophodna jer neiskorišteni resursi trske direkno prave štetu kako ljudima tako i ekološkoj ravnoteži na ovom području. Još jednom se dokazalo da razuman gest i lep osmeh često mogu puno više uraditi od bahatosti i osionosti Doduše priča još nije završena jer sledi građanska parnica gde se oštećenoj strani treba nadoknaditi načinjena šteta. Znam da oštećeni g. Lehel Kovač neće tražiti sve što bi mogao a sve u cilju buduće sretnije saradnje sa JP Palić-Ludoš. Tehnologija pripreme i upotreba trske u građevinarstvu ima toliko veliku tradiciju da to ne treba posebno elaborirati. Ostaje nada da su crni oblaci prošlost nad trščanim poljima naših jezera i močvara.
Subotica 26.12.2016. Đorđe Branisavljević
