Onomad jedan, što je bio viđen da kulturno predstavlja Suboticu, otišo za neki veliki evropski grad, i tamo se pohvalio da je Subotica multietnička atrakcija u kojoj životari 20 i kusur naroda. Onamo ga lepo saslušali pa mu rekli da u njihovom gradu živi 200 i kusur naroda. Ovaj jedan, što je bio viđen da kulturno predstavlja Suboticu, vratio se skrušen, ali nikom nije prijavio šta mu se desilo i, eto, mi i dan-danas sanjamo da bismo mogli postati multietnička atrakcija.
Ja zamišljam da oni (koji vode jedinstvenu kulturnu politiku različitih nacionalnih partija) zamišljaju to ovako: Svaki će Subočanin 360 dana u godini ići u sebi (rođenjem i krštenicom) određen i nadležan kulturni centar, gde će gledati i slušati svoje nacionalne priče, slike, muziku i nošnje. Na izborima će, dakako, glasati za svoju nacionalnu stranku, a ako je slučajno iz mešanog braka, to ne znači da će moći pola glasa dati jednoj, pola drugoj stranci, nego ima da se opredeli da bude šta želi (sve dozvoljeno osim Jugoslovena). Tako će to da funkcioniše 360 dana u godini, a onda ćemo 5 dana izić na trg i gledati, ima i njih, druge narode u drukčijim narodnim nošnjama.
Moram da priznam da mi je drago dok posmatram svu tu decu u narodnim nošnjama sa nacionalnim zastavama, drago mi je, ali istovremeno i neprijatno: žao mi Sarmata i Avara, žao mi Skita i Amazonki, i uvek se pitam kako bi tek njihove nošnje i igre lepo izgledale, kako bi ulepšale subotički etnopolis.
I onda mi se uvek recituje pesma "Tumultus Aetheris" Slavka Matkovića, iako je ne znam napamet:
Jašu pesnici na vetru
raznose mirise ravnice
dok napeti
kao lukovi jaziga
osluškuju cepanje oblaka
rast trave
sleganje prašine
dahtanje ravnice Panonske.
Zbunjeni
crtaju po vodi jezera
crne konture grada
iz koga vrebaju
pritajene oči uplašenih.
Jašu pesnici na vetru
dok nad gradom vise
svilene omče samoubica
šarene kao ukrasi s jelki
noću se košulje
natapaju otrovima alhemičara
dok se po jendecima
uz jauke i vatru
razapinju ekvilibristi i veštice
a horizontom plutaju
leteće horde divljih ratnika
sa odsečenim glavama
ljudi i spomenika
uz koje carevi ručavaju
dok im trpeze zanose
na zob so i sirće.
...
