„GRAĐANSKI POKRET- SUBOTIČANI“ ŽELI DA UKAŽE NADLEŽNIMA DA JEZERO MAJDAN NIJE NAJVEĆI PROBLEM KOJI NARUŠAVA ŽIVOTNU SREDINU U NAŠOJ OPŠTINI.
Povodom donošenja Prostornog plana područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera“, čiji je nosilac izrade Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, a obrađivač JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ Novi Sad, kojim je predviđena rekultivacija (zatrpavanje) poznatog izletišta Majdan u MZ „Kelebija“, mišljenja smo da životnu sredinu i tokove podzemnih voda mnogo više narušavaju više desetina depresija (po nekoliko metara dubokih i preko 1000 kvadratnih metara većih iskopina) koje su posledica eksploatacije peska, izgradnje ribnjaka i sl. Ne želeći da osporavamo struku i dobre namere obrađivača Plana, želimo samo da napravimo razliku između Majdana(po povrsini i dubini neuporedivo manji ) i ostalih udubljenja nastalih iskopavanjem peska. Naime, za razliku od ovih drugih spomenutih, jezero Majdan je tokom 25 godina postalo omiljeno izletište Subotičana, stanište mnogih biljaka i životinja i mesto gde se ljudi, koji žive današnjim ubrzanim tempom života, mogu odmoriti od svakodnevice.
Prostornim planom Grada Subotice („Sl. list grada Subotice” broj 16/2012) koji je usvojen 2012. godine, u delu zaštite i uređenja prirode, predviđena je zaštita i unapređenje zelenih površina u naseljima (postojeća prirodna staništa, živice, drvoredi, ribnjaci i ostale ekološki značajne male strukture). U blizini naselja je, prema tom planu, potrebno obezbediti dovoljno površina za rekreaciju i kontakt stanovništva sa prirodom. Majdan je upravo jedno takvo savršeno mesto.
Bilo bi efektivnije kada bi se, pre svega, inspekcijske službe grada i pokrajine, malo više angažovale na evidentiranju lokaliteta (ne)legalnog iskopa peska kako bi se utvrdili vlasnici i postojanje validnih rešenja nadležnih za iskop peska. Takođe, trebalo bi se pozabaviti i pitanjem zašto ti lokaliteti nisu sanirani, rekultivisani tj. dovedeni u prvobitno stanje što je svakako bila obaveza onih koji su ekploatisali pesak. U najvećem broju ta obaveza nije izvršena, ostavili su kratere iza sebe ili su u više slučajeva šutom i otpadom zatrpavali te kratere i prouzrokovali zagađenje životne sredine.
Posebno treba naglasiti i desetine divljnih deponija po celoj opštini za čije se saniranje godinama izdvajaju značajna sredstva u budžetu grada ali se efekti ne vide.
Smatramo da su divlje deponije i udubljenja nastala iskopom peska mnogo veća opasnost po životnu sredinu nego jezero Majdan te da priča o rekultivaciji Majdana ne bi imala nikakvog smisla ako bi se sva ostala veštačka udubljenja adekvatno sanirala. Tada jedno veštačko jezerce ,omiljeno izletište ljudi koji žive u Subotici i okolini, ne bi moglo ništa poremetiti, pa ni životnu sredinu.
Neka Majdan ostane poslednji „problem“ za rešavanje, uz predlog nadležnima da se još jednom sagledaju svi aspekti rekultivacije Majdana, svi efekti na živi svet i staništa nekih retkih vrsta (neke vrste životninja su pod zaštitom).
Na kraju, prostorni planovi se rade pre svega zbog ljudi koji žive na datom prostoru, čija mišljenja i potrebe ipak treba uzeti u obzir.
Građanski pokret Subotičani je uputio pismo nadležnim institucijama sličnog sadržaja kao naše saopštenje u kom tražimo da preispitaju i odustanu od postojeće ideje zatrpavanja Majdana.
U slučaju negativnog odgovora, tj. istrajavanja u nameri da nam zauvek oduzmu naše omiljeno izletište Majdan, „Građanski pokret“- Subotičani će stati na čelo građana koji žele izraziti svoj protest protiv tog čina i ako je potrebno, organizovati peticiju građana.
NE DAMO NAŠ MAJDAN!!!!
„Građanski pokret-Subotičani“
