Napisi u raznim novinama , revijama, glasilima povremeno daju vesti o sudbini nekadašnjeg Titovog broda „Galeb“. Ponekad hoće da ga kupe neki „poslovni“ ljudi i od njega žele da naprave ploveću kockarnicu. Neki pak vide taj brod kao hostel,hotel visoke kategorije i hajsosajt restorane svetskih kuhinja. Zadnja bombasta vest je da g.Putin želi da ga kupi. Brod koji ima dušu i prebogatu istoriju mislim da treba da ima sasvim drugačiji tretman od momentalnog statusa. Moderna vremena donose moderne političare pa i razmišljanja o ostavštini predaka. Za njih je to presporo,pase, nešto gde se ne može brzo zaraditi. Za njih važi krilatica pas laje – novac govori.
„Galeb“ je imao vrlo burno putešestvije tokom svog dosadašnjeg trajanja. Čak je i ime menjao tri puta. Izgrađen je u Đenovi 1938 god. I dobio ima RAMB III. Originalna namena mu je bila da iz tadašnjih italijanskkih kolonija Somalije i Etiopije prevozi smrznute banane za Evropu. U drugom sv.ratu preuređen je u eskortnu krstaricu sa zadatkom da prati konvoje. Nakon kapitulacije Italije, RAMB III je bio u remontu u Trstu gde su ga zarobili Nemci 9 septembra 1943 god. Od njega su napravili minopolagač koji je mogao da ukrca 240 mina tipa SAG I i SAG II. To su one prepoznatljie podvodne mine sa olovnim šiljcima i kolicima-uređajem za sidrenje.Krstili su ga „Kibic“. Prilikom polaganja, mine su se gurale na šinama prema krmi i tako padale u more. U svom veku „Kibic“ je položio više od 5000 mina uglavnom u Kvarneru i severnom Jadranu. Ko mačem sudi, od mača gine – sudbina koju je doživeo RAMB III. Naleteo je na jednu podvodnu minu kod Ankone i da nije spretnok kapetana potonuo bi. Oni su vozili krmom svo vrema da bi prodor vode bio što manji. Uspeli su se izvuć i tako doploviti do Pule.Tu u brodogradilištu je remontovan i premešten u Rijeku. Tu su ga nakon više pokušaja uspeli potopiti avioni savezničkog ratnog vazduhoplovstva 5 novembra 1944 godine.
Kibic“ je izvučen sa dubine 22 metra. Splitski Brodospas je tom prilikom prvi put upotrebio velike metalne cilindre kao alat za dizanje potonulih brodova. Cilindar se napuni vodom, spustu do broda, drugi da druge strane na isti način i onda se podvežu i napravi se kao jedna korpa za brod. Izduvavanjem vode vazduhom pod pritiskom, brod sa cilindrima je diže na površinu. Nakon dizanja , brod je rekonstruisan u brodogradilištu „Uljanik“ u Puli. Tu i dobiva ime „Galeb“.
Tito je na palubu „Galeba“ stupio prvi put 1953 godine u Podgori, mestu u srednjoj Dalmaciju, gde je izvršio smotru brodova JRM. Inačo to je mesto gde je osnovana JRM. U martu 1953 god. Tito je „Galebom“ išao na susret sa Čerčilom. Prvi je od komunističkih vođa u istoriji koji je posetio Ujedinjeno Kraljevstvo te brodom uplovio u Temzu. Od marta 1953god. Tito je „Galebom“ putovao 14 puta i posetio18 zemalja na tri kontinenta:Evropi, Aziji i Africi pristavši u 29 luka a u neke i više puta.. Zadnje Titovo putovanje je bilo 1979 godine.
Posle razni
h putešestvija i statusa iz Splita do Crne Gore i nazad u Hrvatsku, „Galeb“ je konačno našao vez u Rijeci sa statusom kulturnog dobra Hrvatske. Najnoviji status je ipak prilično labav jer dok se vode živa pogađanja oko njega, on trune na vezu bez da je i jedna kuna potošena na njegovo elementarno održavanje. Usput, malo po malo sve se sa njega skida što može da stane nekome u vitrinu kao uspomena.Grad Rijeka želi od njega napraviti muzej u riječkoj luci a ako bi bilo investitora, brod bi se osposobio za plovidbu. Vrednost mu je procenjena 275.194 $.
Brod sa brzinom od 17,6 čvorova postigao je pomoću dva Fiatova motora od po 7000 KS iz 1938 godne. Italujani su nudili za motore kompletan novi najmoderniji školski brod ali je to tadašnje Jugoslovensko rukovođstvo glatko odbilo.
Pomorski diverzanti su bili podvodno obezbeđenje „Galeba“ na svim Titovim putovanjima. Slika na donjoj palubi ispred Briona , prije isplovljavanja decembra1973 godine.
Nekada je ovaj brod služio i za obuku pitomaca JRM. Tu se pekao zanat navigacije, manevrisanja, elektronike, mašinstva,telegrafije i mnogo pomoračkih radova na palubi. Sticale su neprocenjive veštine loje su vežbane do automatizma i postajale su zauvek delovi ličnosti pitomaca a kasnije starešina svih specijalnosti. Brod dužine=117m, širine=15,13m, gaz=5,7 m deplasman=5377 t. pružao je idealne uslove za učionicu na moru.
Još jedan brod je imao namenu za specijalnu pomoračku obuku pitomaca. To je svima poznat jedrenjak „Jadran“. Tu se sticala tradicionalna pomoračka kultura. Sve vrste navigacije, rad sa konopima, i jedrima pa sve do ribanja palube. Spavalo se u visaljkama ( kao mreža za dremanje razapeta između dva drveta) što je posebno umeće.
Nadajmo se da „Galeb“ neće doživeti sudbinu broda koji je umro od stida. Nadajmo se da ga neće sustići sudbina države koju je na svim morima tako lepršavo i šarmantno zastupao.
