Kamere
Već na početku imamo dilemu treba li grad pokrivati kamerama ili ne ? Ako ga pokrijemo, povećaće se sigurnost stanovništva, bar za onaj deo prostog kriminala sa ulica. Ljudi će moći peške obavljati poslove u svako doba dana i noći ne bojeći se. Beležiće se prekršioci u saobraćaju a i oni koji žele pobeći sa mesta udesa. Brzo će se pročuti za te famozne kamere. Povećavanjem sigurnosti građana, poboljšaće se koliko toliko i rejting gradskih otaca ali i celog grada. Ovo je mač sa dve oštrice jer će privući raznu bagru koja će početi analizirati mrtve uglove kamera i čekati da naiđe lak plen. Bilo bi tu i razbijanja i onesposobljavanja kamera u kritičnim zonama. MUP bi trebao da ima centar gde bi se danonoćno dežuralo i reagovalo po potrebi bez histeričnih i lažnih poziva.
Vatre koje bi eventualno mogle da buknu na području grada a i šire, bile bi zabeležene kamerama. Vatrogasci bi mogli da krenu bez ičijeg poziva spašavati ugrožene ljude i imovinu. Taj deo kamera bi trealo da nadzire stručno lice – vatrogasac ili neko ko se razume u dim i vatru. Tu bi već nastao lagani konflikt i pitanje gde treba da bude centar sa kamerama i u čijoj nadležnosti.
U svetu se preko ovakvih kamera promoviše se i grad sa svojim turističkim potencijalima pa se naš budući gost može prošetati gradom u real-time vremenu i izabrati sebi dnevni program i prije dolaska. Treća zainteresovana strana tj. turistička, htela bi verovatno da ima mogućnost pristupa centru sa kamerama kako bi mogla obogaćivati svoju turističku ponudu.
Praktičnost, dirigovane vizuelne kontrole grada mogli bi koristiti i roditelji dece koji bi pratili odlaske i dolaske iz škole pa i ponašanje na ulici. U obdaništima bi roditelji dobili kod po kojemu bi se prikljuučivali na video nadzor i mogli bi da prate ponašanje svog deteta u periodu socijalizacije. Sve ovo već funkcioniše negde i ni slučajno nije ono, šta bi bilo kad bi bilo.
Sve u svemu, imamo šansu dići sigurnost stanovništva u gradu do maksimuma. Protiv ovoga mogu da budu samo kriminalci ili neznalice kojih nažalost ima u izobilju !!!
College
Dobro bi bilo pokušati kontaktirali sa školama i koledžima iz V.Britanije da se kod nas otvore kvalitetna odelenja koja bi radila po njihovom opšte priznatom programu. Ne ograničiti se samo na Engleze nego birati škole po svetskom obrazovnom rejtingu bez obzira na državu iz koje dolazi. Nastava bi se trebala izvoditi na originalnom jeziku izabranog koledža. Sa time bi se postiglo da bez obzira jesmo li članovi EZ ili nismo, svršeni učenici i diplomirani studenti mogu dobiti diplome koje važe u celom svetu bez nostrifikacije i dodatnih polaganja nekih ispita.
Grad bi dobio na popularnosti i zainteresovanosti mladih da ostanu, školuju se i stiču diplome velikih svetski poznatih koledža. Domaći sistem školovanja ja pun preterivanje, nepotrebne i neadekvatne sadržine predmeta koji se modernizuju kod nas svakih valda sto godina. Ko voli nek izvoli. Tako bi postavili izbor. Naši nastavnici i profesori bi imali šansu da nostrifikuju diplome i drže predavanja po naj višim svetskim standardima . Izbegli bi uticaj ministara raznih stranki koji su obično nedorasli za vođenje nastave a kamo li ministrovanje u obrazovanju.
Ne bi nam ništa škodilo da imamo brend jedne Sorbone, Stenforda, Harvarda... Zamislite grad mladih ljudi željnih znanja u jednom malom secesiskom gradu u ravnici gde je život jeftiniji, mirniji, gde se poštuju i afirmišu kulturne i naučne vrednosti. Svaka tradicija ima svoj početak. Svaka tradicija je zato dugovečna jer počiva na istinskim vrednostima duha i pameti!
Palić
Tu se uvek saplićemo ali je činjenica da treba jezero urediti tako da se može šetati, kupati i baviti sportovima na vodi. Tu uvek zapinjemo jer ovde važi ono babica i kilava deca. Lepo bi bilo da u proleće i jesen park bude pun studenata koji u tišini i lepoti ambijenta vredno uče ili čitaju neku knjigu. Palićko jezero se inače mora rešiti bilo kako.
Sport
Osnivanjem ćerki poznatih koledža, sport bi se razvijao na isto njihovim principima. Iz ovakvih sportskih ekipa, rađaju se budući profesionalci koje mogu prihvatiti klubovi nakon studentskih takmičenja. Nekada smo imali takve susrete osnovnih, srednjih škola i fakulteta samo što su to bili godišnji susreti u to gnusno socijalističko doba, nešto kao radničke sportske igre. U punom bukvalnom smislu – u zdravom telu zdrav duh treba da bude slogan studentskih sportskih manifestacija. Tako bi bile podešene i eventualne stipendije – sportske posebno, učeničke ili naučne posebno.
Definitivno bismo imali trend dolaženja a ne odlaženja mladih. Kad ne možemo da ih za sada zaposlimo barem ih onda obrazujmo. Treba stalno da se bavimo njima i da ih ispravljamo i pratimo. Da im dozvoljavamo samoinicijativu jer nas ionako na kraju takva deca mogu samo prijatno iznenaditi i nagraditi našu posvećenost mladim ljudima i njihovim potrebama. Ja definitivno verujem u mlade ljude bez obzira što se većina odala malo stranputici. To je samo kompenzacija za našu nepažnju, ne razmišljanje o njihovoj budućnosti o iskrivljenom sistemu vrednosti. U našem odgoju je u mnogome učestvovala i tradicija ovog grada. Dajmo i mladima šansu da vide kako je to biti Subotičanin.
Kultura
Na ovom polju smo već nešto radili. Stvaranju raznih slikarskih kolonija treba dati veći zamah i stučnije profesionalnije organizovanje. Tu se otvara mogućnost skupljanja mladid kreativnih ljudi željnih afirmacije i pažnje današnjeg nabudženog i zavedenog javnog mnjenja i morala. Sve kulturne manifestacije trebaju uzeti stručni ljudi u svoje ruke da to ne liči na seoske svadbe već da se ozbiljno, oganizovano da šansa za izlazak na otvorenu scenu! Bez obzira na vrstu umetnostu i momentalni kvalitet muziciranja, slikanja, glume, vajanja, primenjene umetnosti, plesa,baleta itd. Treba da se stvori prostor međusobnog druženja, učenja pa i odmeravanje snaga na izložbama i predstavama.
Pokrenimo se jer nam to Beograd neće moći odneti !!!
03.03.2015
Đorđe Branisavljević
