Agneš Sekereš
Kada vam traktor pri dubljem oranju izbaci nešto šuta, sitnih kostiju, delova keramike, znajte da se nalazite na delu gde su nam preci prebivali na ovim prostorima. Kako kažu, verovatno, Sarmati i to u periodu pre hiljadu godina. Tako je bilo i ovog puta na Kaponji gde se duže vremena vrše iskopavanja oko temelja jedne crkve i grobnih mesta iz perioda X do XII veka. Ekipa na čelu sa Agneš Sekereš - rukovodilac istraživanja, Neda Dimovski, koje su kustosi arheolozi Gradskog muzeja, Đenđika Sekereš, Ferenc Horvat i sa nezamenjivim Rudikom i Goranom, koji se u slobodno vreme inače bave mnogo...
detaljnije
Tek što se izađe iz Subotice, kod Verušića, na mestu gde je predviđen prolazak Y-kraka, nalaze se ostaci Sarmatskog naselja iz IV ili V veka n.e.
Dozvolimo li da nas ponese mašta, možemo zamisliti da su tu živele žene-ratnice, jer Sarmati su nastali kao potomci Skita i Amazonki, ako je verovati Herodotu.
Ako ćemo po činjenicima, Sarmati su živeli nomadski i polu-nomadski, u prekograničnim predelima Rimskog carstva, severno od Dunava, pa sve do uralskih stepa. Plemena koja su živela blizu carstva često su trgovala ili stupala u najamničke odnose sa Rimom, otud se u ovim naseljima može pronaći i po koji rimski novčić.
Naši preci živeli su, skoro kao i mi danas, skromno, na rubu civilizacije - u rupama u zemlji ili mobilnim objektima, a preživljavali malo od...
detaljnije
