U sadašnjem vremenu diskriminacija je najviše zastupljena u komunikaciji između ljudi i ljudi i subjekata društva. Komunikacija je alatka da vas na šalteru, u atuobusu, školi, bolnici, raznim ustanovama, političkim partijama, itd marginalizuju na perfidan način. Da vas ubede da nemate znanja, da ste agresivni, da vas skinu sa dnevnog reda. Da vas naprave ludim ne gledajući godine čoveku, obrazovanje, poštenje. U sistemu koji nema vrednost svako sebi daje za pravo da radi šta hoće. Kada prevlada konkurencija nasilja nad pravilima i zakonima tada se jedno društvo i zajednica urušavaju do temelja.
Kako običan čovek da se ponaša? Gde da nađe smisao života. Da li da se stalno povlači i zadovoljava da je živ i zdrav, da posti sredom i petkom i nedeljom ide u crkvu. Ili da se bori, ali na koji način. Teško je danas pronaći saveznika za poštenu borbu. Svi nešto kalkulišu a život prođe dok pojedinci se bogate, zapošljavaju bez trunke stida I srama.
Nismo nadležni, pošaljite dopis, CV, zvaćemo vas, niste profesionalni, nisu doneta podzakonska akta, popunite po bezboj puta formular, koji je vaš matični broj, dođite posle praznika, a tek terminologija na engleskom, itd prepoznatljive su situacije kada nas u kominikaciju diskriminišu svakog dana na svakom koraku.
Možda bi građani trebali da potpišu kolektvino ovlašćenje strukturama moći da rade sa nama građanima šta hoće i kako hoće. Da glasaju u ime nas, da rade sa građanima sve kako njima odgovara. Da li bi bili zadovoljni? Ja mislim ne. Tražili bi još.
Slobodan Martinović, Master politčkih nauka
Centar za istraživanje u politici Argument
www.bitovik.org.rs
