Po prijavi građevinskoj inspekciji i policiji da su nepoznate osobe u zgradi instalirale kablovsku vertikalu, analiza povratnog odgovora nadležnih upućuje na razmišljanje. Po građevinskoj inspekciji ona nije nadležna, prijavu su prosledili komunalnoj policiji. Odgovor komunalne policije bio je da smenimo predsednika kućnog saveta koji nije pitao stanara za novog kablovskog operatera. Ili da predsednika kućnog saveta tužimo sudu zbog povrede privatne svojine. Odgovor policije bio je da oni retroaktivno ne istražuju ko je to uradio, već bi policija izašla na teren da smo istog momenta slučaj prijavili policiji kao remećenje javnog reda i mira. I da tako postupimo ako se situacija ponovi.
Suštinski pitanje koje se nameće jeste: Da li se zajednička privatna imovina u stambenim zgradama može tretirati na isti način kao i vlasništvo 1/1? Da li se zajednička privatna imovina u stambenim zgradama treba štititi preglasavanjem stanara i smenom predsednika kućnog saveta? Šta u slučajevima kada skupštine stanara ne funkcionišu? Gde je linija javnog i privatnog razdvajanja i gde počinje intervencija lokalne samouprave, policije, nadležnih inspekcija koja je neophodna da bi sistem funkcionisao.
U osnovi svega je da privatna svojina nije zaštićena, i to od nadležnih organa koji su za to plaćeni. Čemu onda doneti zakoni služe? Već su građani prepušteni da se sami između sebe razračunavaju, sude, tužakaju i svađaju. Ako su uzme u obzir da u zgradama žive stari, nemoćni, deca i da mnogi nemaju kapacitet da se bore, prinuđeni su da trpe poniženja i uvrede od bahatih pojedinaca. Jeli to normalno. Nije. Pravo koje nema utemeljenje u zdravoj pameti ne služi opštem interesu i građanima.
