Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pozvali se početkom ovog meseca, celokupnu zainteresovanu javnost u oblasti zaštite i unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina, da uzme učešće u radu Radne grupe za izradu teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina što je uostalom i predviđeno kao aktivnost u Nacrtu Akcionog plana za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), a u cilju unapređenja prava i položaja pripadnika nacionalnih manjina u R.Srbiji. Koristim priliku i da podsetim da je isto ministarstvo izmenama Zakona o Registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih lica od pre svega nekoliko meseci, uvelo mogućnost, (a ne obavezu…) da se zaposleni u javnom sektoru izjasne o nacionalnoj pripadnosti.
U sklopu svoje brige o nacionalnim zajednicama (manjinama), ali i obavezama koje proističu iz procesa pridruživanja EU, i u želji da vode računa o nacionalnom sastavu stanovništva i o odgovarajućoj zastupljenosti nacionalnih zajednica pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima AP i jedinicama lokalnih samouprava", iz Ministarstva su podsetili da će za ocenu usklađenosti pravnog sistema Srbije sa pravnim tekovinama EU i standardima Saveta Evrope biti od ključne važnosti povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u celokupnom javnom sektoru.
Lično sam smatrao da će najavljene promene doprineti legitimitetu i radu izabranih saveta, ali i generalno zaštiti i ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina koji savete biraju, te da če se između ostalog uvažiti konkretne preporuke i primedbe o tome kako unaprediti način izbora, i sam rad saveta posle propusta koji su nesumljivo postojali, kao i da će najavljena promena zakonske regulative u oblasti prava manjina na deo u javnom životu i ravnopravnosti pri zapošljavanju u javnim službama kao neadekvatna uz izmenu izbornih zakona u cilju pozitivne diskriminacije i zastupljenosti nacionalnih manjina u predstavničkim telima, ustanovama i javnim službama na svim nivoima, doneti dobrobit i napredak čitavom drustvu generalno.
Podsećam da je Ustavni sud u januaru prošle godine doneo odluku o neustavnosti određenih odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali da do današnjeg dana nisu pronađena adekvatna rešenja na čitav korpus pitanja koja su otvorena za rešavanje nakon te odluke USS. Mišljenja sam da je to jedan veliki korak unazad u poštovanju postignutih manjinskih prava u Srbiji,jer je odluka Ustavnog suda predstavljala nevericu i razočaranje, čak među ukinutim odredbama ima i onih kojima je sud ukinuo neka postojeća kolektivna prava nacionalnih manjina koja se ostvaruju preko nacionalnog saveta, što predstavlja smanjivanje dostignutog stepena ljudskih i manjinskih prava, a smanjivanje dostignutog stepena manjinskih prava je "nemoguće", čak i u slučaju kada takvu odluku donese Ustavni sud, o čemu sam svojevremeno i pisao:
http://www.subotica.info/2014/01/21/fondacija-makedonsko-sunce-veliki-ko....
Dakle nužno je svakako bez odlaganja pristupiti daljim izmenama i dopunama navedenog Zakona radi uređivanja pitanja koja su do sada bila uređena na neustavan način, ali i zbog unapređivanja svih drugih odredbi Zakona čija primena je u prošlosti bila otežana ili onemogućena prvenstveno zbog manjkavosti, koje i danas postoje, pojedini nacionalni saveti ne ostvaruju sva zakonom utvrđena javna ovlašćenja u oblastima obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisama, ( o čemu bće više biti reči nekom drugom prilikom), kao i naravno sve prisutnu potrebu depolitizacije izbora i rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Adekvatna izrada i primena navedenih zakona sigurno bi doprinela sigurnosti i sprečila da pojedine stranke bilo nacionalne ili nacionalnih manjina kontrolišu nacionalne savete odnosno da budu produžena ruka samo jedne manjinske stranke, koja ih potpuno kontroliše, ali i da kao izabrani predstavnici budu prepušteni dobroj volji i pretpostavljenoj dobronamernosti administracije. Ovo je posebno značajna tema uzevši u obzir aktuelna dešavanja u nekoliko ( najmanje tri, o čemu je javnost već obaveštena) nacionalnih saveta, zbog čega je neophodno insistirati da se jasno utvrdi ko stoji iza tih pritisaka i po čijem nalogu se ove stvari dešavaju jer neke od metoda, kojima se pokušava steći politički uticaj nad Savetima, ne pripadaju civilizovanom i demokratskom društvu. več se istima podrivaju osnove demokratskog društva uopšte, a u društveni život se unose elementi političkog totalitarizma i diktature. Upozoravam da je veoma moguće da na nastalu situaciju reaguju i međunarodne institucije, jer navedene pojave prevazilaze okvire uobičajenog političkog nadmetanja i predstavlju mešanje u prava manjine koja je demokratskim putem izabrala svoj Nacionalni savet kao organ kulturne autonomije, što može ozbiljno naškoditi gore navedenim aktivnostima u Nacrtu Akcionog plana za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), te koristim priliku da upozorim na ozbiljan problem u najavi, barem sad dok je vreme.
Nije dovoljno samo imati dobre zakone, pa čak ni vlast koji će ih dosledno primjenjivati. Potrebno je promeniti mentalitet građana i odnos većine prema manjinskoj problematici, multikulturalnosti i njegovanju manjinskog nacionalnog identiteta.
Za sam kraj da naglasimo da bez obzira koliko se svi mi, kao građani R.Srbije uključujemo ili stojimo po strani dok se ovi procesi dešavaju, po njihovom usvajanju svi moramo da ih poštujemo i u praksi sprovodimo, stoga se i nadamo da će sve greške na koje ukazujemo biti prepoznate i kao takve otklonjene.
Ozren Simjanovski
