Počelo je evropsko prvenstvo u ćuškanju kožne lopte po zelenoj travi na opšte zadovoljstvo muškog roda, kafandžija, pečenjara i po nekog zapaljivog komentatora koji će u ekstazi najavljivati i objavljivati, šanse, golove, drame i preokrete. Biće tu studioznih analiza znalaca po TV studijima koji će precizno određivati svaki neočekivani pomak guzice ili već nekog najatraktivnog dela tela aktuelnih svetskih zvezda a i onih budućih. 
Prognoze, opklade i još neke nedefinisane igre na sreću, doći će do punog izražaja. Narod nema šta da jede, ali koga je to briga!? Takva situacija samo pojačava želju za kockom, kod nekih iz zabave, kod nekih iz bahatosti, a bogami i kod onih iz očaja. Mašina za pravljenje novca, legalnog i nelegalnog se zauktava. Mašinovođe ovog dernekli voza budno motre na svaku želju izvođača fudbalskih radova tako da tu ne može biti propusta.
Obezbeđenje je nikad jače i preciznije. Jedino se francusko-engleski antagonizam sjurio na ulice i kvari sliku ozbiljnog čekanja ekstremista u zasedi. Francuska debelo plaća nekadašnjim svojim afričkim kolonijama pa se danas izgled prosečnog Francuza ne razlikuje mnogo od Arapina. 
To umogome otežava službi obezbeđenja posao jer ne mogu da razlikuju goste među domaćima. Sve to malo dotiče pivom napunjene mešine na dve noge sa tetovažama i ratnim pokličima koji su dobili izuzetnu priliku da „sređuju“ Francuze. Nisu pod udarom svojih strogih zakona pa ko vele da se raspištolje i razvesele.
Naših doduše nema pa ćemo morati da se opredelimo za neku simpatičnu reprezentaciju kako bi uzbuđenje, ovako veštačkim putem digli malo na višu razinu. Vidim u TV studijima buljuk „ljutih“ stručnjaka koji nisu uspeli dovesti našu reprezentaciju na glavni bal nogometne čarolije. Tu nema beogradske tramvaj lige, domaćih sudija, dogovora i mućki pa im je ovaj način igranja fudbala stran. Ne snalaze se zarad „različitog pristupa“ igri jer kod nas više igraju oni oko terena nego onih jedanaest grešnika na travi.
Gospodin Vučić misli da vešto koristi ovaj momenat pa njegova bujica patriotizma navire ponekad lagano a ponekad, bez dramske pauze, nezadrživo ruralno. Daje golove, autogolove, sam sebi nabacuje iz kornera a ponekad zavuče i neki penal. Često se malo zapljuje ali ima čovek maramicu. Nije on kao oni na terenu da duvaju slince iz nosa, čas iz jedne, čas iz druge rupe. Prosto se čovek osveži kad ih gleda tako junački i umno okrenute ka nadolazećoj slavi. 
Vučić je već osvojio prvenstvo no možda ga Savamala dođe glave, kao naknadno ustanovljen doping. To je onaj gol iz ofsajda kada je gledao gde ima neki slobodni bager pa da ga uzjaši i danju razruši sve što misli da ne valja. Čovek završio fakultet: uzorno odelo, kravatra, prekrštene ruke preko jaja i filozofski pogled u daljinu ne mogu da sakriju radikalske opanke u odsutnom momentu pa to ti je. U potrazi za lepom budućnošću svoje nacije, ne štedi sebe ni druge. Svi su ostali, govori, idioti koji ne shvataju njegov trud i viziju. Visoko se popeo pa mu tako daleko puca pogled na budućnost iz malo za nas izvitoperenog rakursu. 
Pojavljuje se na TV između dve utakmice pa bi ga neko mogao pomešati sa Ronaldom ili Mesijem, ali mi ne – jedan je Vučić.
Cezar bi bio ponosan na svoju umotvorinu no kod nas je doživela malu modifikaciju: hleba je sve manje a igara sve više. Iako smo mi Subotičani skloni biti Spartak, ali znajući gde su završila jaja našeg imenjaka sačekaćemo neki malo zgodniji momenat za psovanje i bunu. Dotle bi mogli navijat za Madžare, al onako s'merom. Ipak su nam oni prve komšije. Hrvatima isto želimo sve najlepše, ali oni vole da se graniče samo sa Nemačkom.
Subotica 12.06.2016
Đorđe Branisavljević
