Kako dolaze izbori meni se sve više prikazuje us.rn. motka kojom treba rasterati sve političare i njihove simpatizere. U stvari sve što je u dodiru sa politikom već postaje sumnjivo i nečasno. Za ovakva asociranja jedino su krivi izvođači političkih radova za koje niti su kompetentni, niti su pozvani. Čovek se pita čemu glasanje za nekoga kada će posle isti taj ili ta partija stupiti sa nekim u koaliciju, koji ne zaslužuju niti u javnosti da se pojave kao organizovana grupa građana. Znamo tačno kakav je profil današnjeg političara, poltrona i džabalebaroša koji se u svojoj struci nisu mogli iskazati pa se dadoše u politiku ne bi li se nekako ostvarili na opšte zadovoljstvo njihovih porodica i brojne isčekujuće familije. Već se unapred očekuje međusobno optuživanje, pljuvanje po delima i nedelima aktuelne vlasti, mešetarenje partija u skupštini i besomučna trka za uspehom po svaku cenu. Trampe, obećavanje participiranja u vlasti, dovodi do najčudnijih i najspektatularnijih kombinacija i paktova. Treba to prikazati javnom reči i opravdati taj način razmišljanja. Kod nas je to vrlo jednostavnoo. Pospe se malo demagogije po podu i govornici skupštine tako da bi barem onaj najnaivniji plebejac mogao koliko toliko da se upeca. Ionako misle za narod da je tup, povodljiv i što je najvažnije kratkog pamćenja.
Prvaci pozorišta ove vrste, sami biraju kostime i puni su samopouzdanja. Ponekad su to drame, ponekad komedije, ali se uvek vuče na kičeraj umnoga rada. Prvaci su u tumačenju želja naroda. Taktički dogovori su na partijskim samitima gde se donose odluke hoće li se kukati u ovom momentu ili će se nekoga napadati. Bujica obećanja i prisege najvišeg mogućeg stepena slatkorečivosti pomešane sa malo demagogije i prizivanja zdrave građanske pameti, političari će se zahuktavati za konačno istrčavanje na teren. Tu nastaje krešendo podmetanja, omalovažavanja, osuđivanja i klevetanja. Svako brani svoje boje, maše svojom zastavom pa sve skupa neodoljivo podseća na jeftin karneval na kojem se samo učesnici zabavljaju.
Ponekad pratim rad naše subotičke skupštine po cenu brundanja žene iza leđa koja me je častila razim epitetima, onako bogato. Imala je pravo. Dosta brzo se umorim jer je nemoguće ne primetiti neprikladnu garderobu, primitivnost pri izražavanju i ophođenju. Manem se gledanja, pa onda opet virnem. Zato stignem da primetim ponekog drčnog poslanika koji braneći svoje prisustvo u ovoj areni, zavrne rukave na košulji jer je kravatu i sako već skinuo i žustro na ivici neukusa brani svoje stavove pljujući po svim ostalima oko sebe. Po cenu opomene ne prestaje i kao da mu je zadatak da sve vreme trajanja zasedanja povlači ručnu opstrukcije, prigovara, prekida, nadvikuje i uglavnom energično se trudi da bude primećen u sali a bogami i u javnosti. TV prenosi sednicu pa je red da ga komšije potapšu po ramenu i kažu- E neka si im kazo. Sledeće zasedanje, za ovu ulogu je drugi na redu da se „Vlasi ne bi dosetili“. Ima i onih koji nehajno sede na svojim mestima i ni na kraj pameti im nije da učestvuju u radu skupštine. Možda ovom prilikom nisu iz taktičkih razloga dobili zadatak od prvaka njihovog plemena (stranke). Beogradska skupština se uredno preslikava na ovu našu lokalnu koja bez krajnje potrebe ne poseže za korektnim i konkretnim nastupima i diskusijama. Poznata lica već godinama sede tu i troše naše vreme i novac proizvodeći maglu, svađe i razdor.
Proleće dolazi. Da li imamo pravo čekati lepša vremena? Hoće li nam ovi izbori onemogućiti bilo kakvo uživanje u nadolazećim sunčanim vremenima? Novi slabašni vetrovi ipak duvaju. „Stub“, „Zeleni“ - stranke koje do sada nisu mogle šutnuti u loptu. Ligaši takođe. Ako su Zeleni jaki da razreše svoje rukovođstvo, već iz poznatih razloga da li su jaki da se u skupštini izbore za koliko - toliko normalan parlamentarni život? Treba ih podržati jer je to uglavnom nova krv. Ostale partije sa preletečima zajedno već su ofucane političke kese koje su svoje šanse iskoristile davno ali na nesreću i dugo. Nepoznati ljudi u političkom životu možda mogu da uspore ovaj naš slobodan pad. Može biti da još nisu vični malverzacijama i manipulacijama!? Voleo bih da još uvek verujem u deda-mraza. Ne mogu zamisliti da stranački ostrašćeni birači koje stranke prevoze autobusima od mesta do mesta održavanja mitinga, patetično-demagoškog naboja, mogu da nam određuju budućnost. Izgleda da treba izaći na izbore jer je to jedan od načina borbe protiv političkih mrtvaca, alias ofucanih kesa. Tu se počinje proizvoditi sumrak “untouchablsa”.
Subotica 12.03.2016.
Đorđe Branisavljević
