Koliko god pokušavali pozitivno tumačiti ponašanje izbeglica, azilanata ili kako ih se već sve ne zove, ostaje gorak ukus nesigurnosti u bilo kakvu izjavu. Sa toliko malo podataka barata običan živalj da se ne sme usuditi praviti nikakve analize ili imati definisano mišljenje. Izmanipulisani ljudi žestoko trpe jer se njihovim sudbinama igraju svetski centri moći koji sebi daju za pravo da budu iznad sudbine – ako i ona nije lažnjak. Mi ne možemo niti pretpostaviti koliko mogu političari i ti centri moći igrati perfidne igre, nedostojne bilo kakvog živog stvora na planeti. Sve žrtve pa i pariske zaslužuju žaljenje javnosti ali ne samo njih. Ne samo žrtava koje mašinerija javne reči prikazuje svaki dan, ceo dan ponavlja i opet ponavlja vesti slikom i reči o masakru i prljavštini terorista. Ima žrtava koje treba isto žaliti i nešto i preduzimati da se to ne dešava ali ova vrsta žrtvi se podvodi pod kolaterarnu štetu. Ko je taj koji ih hladno proglašava slučajnim žrtvama prilikom prinudnog uvođenja demokratije? Ko je taj koji može da odlučuje u kom društvenom uređenju će da živi koja država. Gospođa Rudan (hrvatska novinarka) je sve ovo rekla u svom stilu koji ja izuzetno cenim. Žestok i iskren iznad svega:
Kako se islamizirala i ciganizirala Evropa nije posve jasno, ali jest kako se demokratiziraju islamske zemlje. Bespilotnim letjelicama, ubijanjem stotina tisuća djece, ubijanjem njihovih vođa, zgražanjem zapadnih medija nad sastavljanjem sa crnom zemljom jedne škole u Pakistanu. Svi bismo trebali znati koliko je tom prilikom poginulo djece, ja sam taj broj zaboravila. Nitko od zapadnih novinara ne spominje koliko desetaka tisuća škola su sa “terorističkom” zemljom sastavili američki i evropski “domoljubi” dok su islamske zemlje oslobađali od “terorista” s naglaskom na oslobađanju od nafte.
Sada se budi bahata i samouverena Evropa. Pokušava suspendovati deo pravde koji im u datom trenutku ne odgovara jer su se okolnosti po njima drastično promenule. Iako se zna da postoje teroristička utočišta po raznim zemljama Evrope, tek se sada počinju strožije kontrolisati žarišta mogućih nevolja. Sudar dva sveta sa totalno dijametralnim shvatanjima moralnih i estetskih vrednosti neminovno izaziva konfrontacije , zlu krv pa na kraju i rat ako se grubo zadire u interesne sfere jedni drugima. Evo još jednog karakterističnog intervjua koji tek sada može da ugleda svelo dana:
– Želim da čitav svet budu muslimani, da sretnu Alaha kao muslimani. Želim da čitav svet bude islamski jer je to dobro za čitav svet – rekao je novinaru hrvatskog portala Provjereno Jasmin Mustajbašić, diplomirani pravnik koji je pre sedam godina napustio “spoljni svet” i došao da živi u vehabijsko selo Gornju Maoču u Federaciji BiH.
Mnogi muškarci iz ovog sela hapšeni su zbog islamskog ekstremizma. Jedan od njih je i Fikret Zukić, koji je hapšen u policijskoj akciji “Damask”, a čiji se sinovi bore u Siriji.
– Ako koji od sinova pogine u džihadu, on neće biti pitan za grehe. Tako je Alah naložio, da će u dženet (raj) ući bez ikakvih pitanja. Znači, ako bi mu se nešto dogodilo, to bi bilo u Alahovom prisustvu. Ako pogine, neću se žalostiti jer mi verujemo da je Alah njemu odredio gde će poginuti – rekao je Zukić reporteru “Provjerenog” Domagoju Mikiću.
Najavljuju se i zatvaraju granice Šengena. Evropa je počela da guta veliku žabu shvatajući da je gospođa Merkel i ostali istomišljenici, prenaglila sa izjavama o dobrodošlici. Izbeglice, definitivni instruirane i lažno informisane hrle u lepšu budućnost ne sluteći da su ih lagali već na početku. Njima , onim pravima ništa ne preostaje već da se bore, sada već za golu egzistenciju. Tu treba da smo veliki. Treba da im pomognemo koju godinu dok se kod njih ne uspostave koliko toliko uslovi za normalan i bezbedan život. Treba im pomoći da nepravedno breme zla koje vuku od islamskih terorista zbace sa sebe i uspeju se prikazati kao vredni i pošteni ljudi današnjice.
Kako sam počeo, tako bih i završio rečima mudre i oštre gospođe Vedrane Rudan :
Možda još imamo vremena, možda još nije kasno? Evropa bi morala upaliti sva svjetla i pogledati se u ogledalo. U njemu će vidjeti Hitlera kako se zadovoljno smiješi: “Domoljubi moji, a gdje bi meni bio kraj da sam imao televiziju, internet, bespilotne letjelice, ebolu…”
Subotica 17.11.2015. Đorđe Branisavljević
***
Dopuna članka - 2015.11.17.17.45.
Posle objavljivanja ovog teksta na facebooku se pojavio jedan "dokument" iz 1972 god. Odnosno isečak članka iz Politike iz 1972 godine a koji se bavio komentarom Josipa Broza Tita na posledice atentata u Minhenu za vreme letnje olimpijade 1972.
Samo zamenite reči Nemačka sa Francuskom i Minhen sa Parizom i viditet ćete da se posle gotovo pola veka ništa nije promenilo u svetu politike.
Toliko o Titu...
