Već poduže vreme u štampi, Facebooku i još ponekim glasilima, može se pročitati vapaj za Jugoslavijom. Stvaraju se udruženja, misle se mišljenja, kukaju se kuknjave, nostalgije i prizivi davnih lepih vremena su podtureno planski ili spontano neplanski u modi. Da li je to opet neka manipulacija tj. smišljen scenario o slobodnom lajanju na mesec ili se narod naprasno izborio za slobodu štampe, zbora i dogovora? Tada, kada je bila ona stara, svima nama matorijima poznata Jugoslavija imala se jedna važna osobina sistema: neko je pozitivno razmišljao umesto nas!!! U vrhu su se doduše događale razne čistke i mačevanja ali za nas plebejce je bio organizovan jedan lep, siguran život sa tendencijom poboljšanja svake godine. U ova vunena vremena, razmišljanja vodećih je okrenuta ka sebi a ne prema narodu što jadikovke opisuju u svim mogućim eksponiranju namenjenim medijima.
Džabe nama gde po koji Nobelovac, javna misao intelektualaca i lajavih (hrabrih i iskrenih) novinara kada kod nas trku vodi primitivizam, neobrazovanost, neinformisanost, apatičnost pa i nezainteresovanost za bar dve dužine aktuelne trkačke staze. Možda bi to i prošlo da imamo jednog jakog, stamenog, neostrašćenog i iskrenog vođu koji služi narodu. Navikli smo na čvrstu ruku pa to ti je. Čim nam daju malo da sami nešto radimo, počinje muvanje, domunđavanje, burazerobanje i sav ostali repertoar novopečenih Beograđana školovanih na vrelom asfaltu glavnog nam grada. Večiti studenti koji su se zadržali i posle studija u Beogradu, time su obogatili starogradsku kulturu dodajući malo ruralnog elementa u etiku i estetiku prestolnice.
Gospodin Čomski je definisao deset strategija manipulacije sa ljudima, ne znajući da nas opisuje dataljno, kao uspešna baba vračara.
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumijevanje manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod prosjeka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
Jedan od najuticajnijih svjetskih intelektualaca, američki lingvista Noam Chomski, napravio je spisak od deset strategija manipulacije putem medija. Eto njega u izvornom obliku:
1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmjeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
2) STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rješenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namjerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3) POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, bit će sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4) ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unaprijed. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
5) UPOTREBA DEČJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svijest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
7) NEZNANJE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osjećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čovjeku i na fizičkom i na psihičkom planu.
Nije teško uporediti ove redove sa našom stvarnošću pa se čovek pita: dali je moguće da nas neko od napolje zaliva "pametnim strategijama" pa rastemo kao biljka pred žetvu na opšte zadovoljstvo nevidljivog gazde. Počinjem da sumnjam do je sve ovo proizvod domaćih naprasno diplomiranih mislilaca iako sam protivnik teorije zavere. Kod nas čak ni "veće staraca" (Akademija nauka) nema jedinstveno mišljenje po bilo kom pitanja savremene nam problematike.
Možda ne bi bilo loše pozvati čoveka pa da nam na televiziji umesto Realiti šoova i raznog drugog smeća , na tenane objasni gde smo šuplji i ko nam vodu muti. Obzirom na slobodu štampe mislim da je ova ideja čisto iluzorna. Ostajemo mi da jašimo našeg magarca jer čak ni kljuse više nemamo pa nemamo ni u koga da se pouzdamo.
Subotica 17.05.2016. Đorđe Branisavljević
