Alarmno zvono!?!! Na ronjenje – zapri toranj – otvori plavnike – otvori odušnike ! Na četrdeset metara , pramčani trim sedam stepeni !
Uz šištanje mlazeva vode, podmornica je nestala u moru ostavljajući za sobom beličast trag ispuštenog vazduha iz tankova, koji se brzo gubio.
U kurs sto sedamdeset dva, brzina osam čvorova, šumosmerač osluškuj u krugu. Komande su se ređale jedna za drugom uobičajenim monotonim glasom, kao da je komandant hteo osim rečima, da nas ohrabri i bojom glasa ne dajući značaj ozbiljnosti situacije. Podmornica je vozila marševskom brzinom prema otvorenom moru. Očekivao se prolazak neprijateljskog konvoja, zaštićenog od strane dva razarača i jednog patrolnog broda. Upravo su pozivali podvodnu smenu. Na šumosmeraču me je za koji minut trebao zamenuti mlađi kolega pa sam mu već spremio predaju dužnosti: podmornica vozi osam čvorova u kursu 172 površina slobodna ( nema šumova ). Vuk je preuzeo dužnost i sada sam slobodno mogao malo da se odmorim. Alarmna zaronjavanja uvek dodaju čoveku adrenalina i malo fizički iscede. Legao sam na krevet polu odeven jer sam već za dva sata opet na stendbaju.
Trudio sam se da zaspem i da isključim mozak iz svih kombinacija. Biće kako bude. Osećao sam neku nesigurnost a sa druge strane me je teralo nešto ka tom izazovu da se muški suočim sa novom odgovornošću . Možda je to bio i strah ali ga jednostavno nisam priznavao. Duboko u sebi verovao sam svom komandantu i posadi koja je definitivno imala podmornicu u malom prstu. Bilo mi je to prvi put da budem prvi čovek „oči i uši“ podmornice.
Ponekad smo se u slobodno vreme takmičili u poznavanju podmornice pa ako je neko pogrešio plaćao je piće za sve u kantini podmorničke baze. Na sreću nije se puno pića na ovaj način popilo. Jednom smo zavarili metalnu kuku , prefarbali i nakon dva dana pitali glavnog brodara , onako kao slučajno – za šta služi ta kuka . Pogledao je kuku , pa je malo blenuo u nju i nakon desetak minuta se kleo da ovo nije bilo na podmornici jer je on tu od izgradnje do sada , i da je ova kuka nemoguća. Prišao je , nožićem malo ogrebao polusveže boje i nasmejao se – niste valjda mene hteli da pređete Remci jedni ( izraz za mladog početnika , mornara) . Naravno svi smo se smejali ali i plaćali mu piće jedan po jedan.
Ručica na točku šumosmerača ( prečnik oko 40 cm ) lako se okretala pod mojom rukom i osluškivanje u krug se odvijalo rutinski. Nikakvi neprirodni šumovi nisu remetili tu veličanstvenu tišinu što može da pruži samo otvoreno more. Ultrazvuk ima frekvenciju preko 25 hiljada herca i nije čujan za ljudsko uho ali se odlično probija kroz medij kao što je voda. Brzinom oko 1500 metara u sekundi prodire kroz vodu i odbija se od eventualnih prepreka i kao eho, vraća se nazad . Tako možemo precizno meriti daljinu a često i vrstu materijala po visini povratnog zvuka. Na taj način , slanjem signala i prijemom odjeka , rade aktivni uređaji, kao radar na površini pomoću elektromegnetskih talasa. Šumosmerač je pasivan uređaj i on registruje šumove koje može da čuje i ljudsko uho. Njega protivnik ne može otkriti. Vežbajući u bazi satima i satima ,preslušavale su se trake na kojima su bili različiti šumovi i svaki je bio analiziran tj. komentarisan od strane snimljenog spikera. Ako su dobri hirdofoni i izvežban poslužioc , karakteristični šumovi velikih brodova mogu da se otkriju i preko dvanaest nautičkih milja. Pojačavanjem, smanjenjem šuma , promenom pramčanog ugla , brojanjem okteraja propelera , bojom zvuka , moglo se prilično tačno odrediti kretanje površinskog broda. Kurs , brzina ,vrsta pogona su bili podaci koji su govorili o tome dali je to teretni ili naoružan vojni brod od kojeg možemo očekivati eventualni napad. Sve je ovo u sferi predpostavke dok se ne proveri periskopom, pa se komandanti ne libe koristiti periskop ako je ikako moguće , barem u prvom kontaktu.
Inače naša podmornica je spadala u one srednje veličine sa kombinovanim pogonom: dizel- elktro i to ih je svrstavalo u grupu klasičnih podmornica . Na osnovu atomskog pogona ( reaktor-turbine ), podmornice ovog tipa su uvrštavane u atomske.
Zbog tipa pogona, velikih gabarita i velikim brojem posade , atomske podmornice su imale veliki radius dejstva . Smeštene u baze na Tihom i Atlanskom okeanu imale su mogućnost intervencije u bilo kom delu sveta. Naravo tamo gde se interesne sfere velikih sila nisu ukrštale. Naše, klasične podmornice su pomalo gubile smisao u savremenom ratovanju , pogotovo u uskom moru kakav je Jadran. Mogle su se uporebljavati u delu ofanzivne odbrane ili probijanja nekih blokada , polaganje minskih polja i prevoz diverzanata. Kao jedna od šest zemalja na svetu koje su gradile podmornice, bili smo ponosni na taj podatak ....
( Odlomak iz moje prve knjige o životu podmorničara bivče JRM )
Subotica 25.01.2017.
Đorđe Branisavljević
