Šteta, i to velika. Admiralski brod - po značaju odmah iza Galeba. Mogao je bar on ostati kao muzej. Hrvatska mornarica nije tikva bez korena. Ima dugu i bogatu istoriju još od prije Austro-Ugarske, Jugoslavije pa sve do današnjih dana. Šteta da se nije imalo sluha. Ovako još jedan "wreck" - ovaj put umetno potopljen ( dobar prilog i ovde ). Neće čak ni imati svoju priču potapanja, kao recomo Baron Gauč ili Sent Ištvan. Biće to olupina koja je sramno i bez sluha potopljena u turističke svrhe.
Brod će se potopiti ovih dana kod naj južnijeg rta Istre Kamenjaka. Predviđena dubina je do tridesetak metara kakobi i manje iskusni ronioci imali pristupa ovoj čuvenoj olupini koja je to već i prije potapanja. Jeste da je trend u svetu prisilno potapanje brodova zarad ronilačkog turizma koji je zadnjih dvadesetak godina u ekspanziji pa postaje jedna od ozbiljnih grana morskog turizma. Ali, to su sve brodovi olupine koji su bili beznačajni iz ugla pomorske istorije. Sve je to lepo ali gde baš „VIS“ !? Brod je došao u ruke privatnika Arsena Brajkovića iz Pule i bio dotegljenu luku u nadi da će se praviti jahta za bogate klijente, pa brod hotel itd...Nekoliko godina je trunuo na vezu u luci pa se tako vlasnik setio da ga potopi i napravi turističku atrakciju. Sa vlastima u Medulinu dogovorio je potapanje i dobio koncesiju na 20 godina, što znači bez njegove dozvole se neće moći roniti na potopljenom „VIS“-u .
Brod je građen 1956 godine u brodogradilištu ULJANIK u Puli. To je jedan iz serije brodova (Vis, Osijek, Mostar, Novi Sad i Maribor) koji su građeni kao putnički brodovi za potrebe Jardolinije. „Vis“-u i ostalim brodovima iz serije bili su zajednički trup i propulzija (pogonska grupa). Razlika je bila samo u nadgrađu broda. Služio je kao komandni brod u Ratnoj Mornarici Jugoslavije.Sa svojih 57,20 m dužine i 8,75m širine bio je lep i ugodan brod za 70 članova posade sa ukrcanim gostima. Čelične konsrukcije sa puno drveta i mesinga, delovao je impozantno i nadasve reprezentativno. U njegovom salonu su boravili razni državnici i Kraljevi. Bio je u potpunosti „Galeb“ u malom. Mogao je ploviti desetak dana bez pristajanja i preći 2410 nautičkih milja (Nm), ekonomičnom brzinom od 13 čvorova (čv). Maksimalna brzina mu je bila 16,6 čv. Mogao je da ukrca 35 starešina komande flote + 150 vojnika sa ličnim naoružanjem i opremom ili 250 vojnika sa ličnim naoružanjem i opremom. Imao je tankove za 35 t vode i 25 t goriva, a bogami i bogat bar (isprobano).
Njegovi „drugari“ iz serije, imali su razne sudbine. Brod „Osijek“ je završio kao brod restoran i noćni klub na rivi u Rijeci pod imenon „Nina“. „Novi Sad“ je od 1972 u vlasništvu Italijana ali sve manje vozi zbog modernijih bržih brodova. Nakon prodaje 1966 „Mostar“ je menjao više vlasnika da bi na kraju bio preuređen u Ipsviču i pod imenom „Harmoni II“ postao jedan od 100 najlepših jahti na Svetu. „Maribor“ je posle prodaje Grcima, menjao vlasnike, imena i namenu. Kasnije je prodat u Ekvador gde je dobio ime „Neptun“. Sudbina je htela da 1984 godine u luci Guayaquil na njemu izbije požar i usled toga je potonuo.
U današnja vremena izgleda, istorija se selektivno upotrebljava uglavnom u dnevno - političke svrhe. Nije moguće da nestaju ljudi koji vrednuju i poštuju ostavštinu prijašnjih generacija iz pravih, plemenitih razloga očuvanja svojih korena ne politizirajući i ne blateći tradiciju. Izgleda, kako starim, sve više pridajem važnosti tradiciji dedova i kulturom napunjenom špajzu. Davno sam bio mlad. Možda sada neki drugi vetrovi duvaju pa se i istorija ubuđavila te je postala roba za prekrajanje i podkusurivanje a i mane nekim čudom postadoše vrline.
„VIS“ nisu mogli da potope svi vetrovi i oluje ni godine ni oružja ali potopi ga ljudska glupost. Protiv nje nije mogao. Sada se prisetih pročitanih reči: Kada umreš, ništa ne znaš i nije ti teško. Teško je samo drugima. Isto je tako i sa glupošću.
Subotica 22.05.2016. Đorđe Branisavljević
