Pobednici ???

Proslavljen je Dan pobede nad fašizmom širom sveta, dan pobednika, ponosni redovi istorije hvale do neba hrabru i tešku borbu protiv aveti nad Evropom i Svetom. Ima tu izmešanih osećaja ponosa i sete u sećanjima na dane kada su naši očevi i dedovi znali i smeli da se bore za svoje mesto pod suncem. Za sebe i svoje potomke, spremni su bili žrtvovati sve, pa i živote. Čast i čojstvo se onda pisala velikim slovom Č. Moralo se! Neprijatelj je bio toliko brutalan da se moralo potegnuti oružje i uložiti sav gnev i hrabrost da se izađe na megdan pošasti koja se zvala fašizam. To što se ujedno menjalo i državno uređenje, tražilo se još i dodatno decidirano opredeljenje.

Poraženi menjaju taktiku i gle čuda poraženi postadoše pobednici. Postadoše diktatori i vlasnici dobra i zla. Danas pobednici imaju sasvim drugačije motive, sasvim drugačiji način borbe, sasvim drugačiju taktiku. Okrenuli su ćurak i krenuli ponovo u osvajanje Evrope i Sveta. Ovaj put naoružani kapitalom, bankama, širokim ali podmuklim osmesima teraju nas da se predamo bez zrna baruta. Teraju nas u dužničko ropstvo i tako osvajaju pedalj po pedalj životnog prostora siromašnih i naivnih naroda. Dok se mi bavimo sami sobom i glupostima unutar države, ona polako ali sigurno curi kroz prste. Sve se živo rasprodaje pa i oranice – zadnji Bastion odbrane od gladi. Da li je to naš nihilistički mentalitet ili pobeda večite agresivnosti i kulture sa asfalta? Policiju nemamo, kao ni zakone koji štite od kriminala, pa ne možemo niti očekivati neki veliki obrt. Lažni prikaz stanja i opremljenosti u Vojsci već poprima groteksne prizvuke. Retorika vodećih političara na unutrašnjem i vanjskom planu je katastrofalna.

Nade velike nema jer je i ova proslava „pobednika“ prerasla u zveckanje oružjem, pretnjama i šepurenjima kako bi se zaustavili negativni tokovi koji se najavljuju, sada već otvoreno. Poraženi u drugom ratu su toliko poraženi jadni da su se jedva oporavili da budu opet pet kopalja ispred nas. Zamislite da su pobedili. Istorija bi do ovog stanja stigla prečicom jer se Nemci sunčaju na obalama raznih mora dok se narod „pobednika“ bori za malo mesta pod nemačkim suncem prihvatajući razne poslove dostojne i manje dostojne čoveka. „Pobednici“ postadoše sluge.

Ima li izlaza iz ove kolotečine, iz ove istoriske zamke. Ima naravno. Prije svega moramo poraditi na našem mentalitetu, što će biti teško, jer svaki čas potežemo za davnom istorijom ne gledajući napred gde treba da idemo. Potežemo nacionalizam kad god pofali drugih argumenata. Kompetentne ljude treba dovesti na vlast, što je opet teško izvodljivo kada se zna da je kriminal u raznim oblicima duboko usađen u sadašnjem državnom aparatu. Nauka i vodeći stručnjaci u privredi i industriji treba da naprave reda. Sve ovo treba da prati realna finansijska politika gde treba skinutu kvazi stručnjake sa trona koji su zauzeli raznim poltronskim marifetlucima. Na kraju a po vrednosti možda na prvoj poziciji, ponovo stvoriti pravnu državu jer ovo što je na snazi je tužna smejurija.