Sada postaje kristalno jasno da ljudi koji se bave politikom kod nas su nadri stručnjaci. Čudom se čude rezultatima glasanja. Okrivljuju sve oko sebe, traže hiljadu nijansi izgovora, optužuju čak i narod a niti sekunde niko ne kaže od njih da je sve to zarad amaterizma, pogrešnih procena i gluposti koja već zaglušnom bukom sklanja sa puta sve što je učeno, logično, pošteno. Nema niti jednog suvislog odgovora zašto su pobedili oni kod kojih se to najmanje očekivalo. Kiselog osmeha, svako objavljuje vest da je u okvirima očekivanog prošao na biralištu. Čak se i Vučić javno začudio rezultatima u Subotici. „Viteške igra“ u skupštini su se prenele na birališta.
Ima to svoje dublje korene nego što se želi prikazati. Dok smo svi živeli zajedno, deca su se bezbrižno igrala, učila jedni od drugih jezik i običaje. Odnosi među građanima i ostalim okolnim življem bio je takoreći idiličan. U vreme bratstva i jedinstva drugačije se nije ni moglo. Prođe i to vreme. Kad je grunula demokratija među nas sa sloganima istih šansi za sve, krenuo je početak sumraka. Uvođenje demokratije je krenulo silovito sa izrazitim performansama neviđene otimačine i nepotizma. Jednom sam rekao da nas je posle zadnjeg rata dolaskom izbeglica, bratstvo i jedinstvo pogodilo sa otprilike sedam stepeni Merkalijeve skale. Počelo je razdoblje vođenja politike na balkanski način. Kurta i Murta su ovde kao mali Đokica koji se zbunjemo osvrće oko sebe dok mu miševi dupe grizu. Narasli ti miševi u krupnije glodare pa su postali, agresivni i nezasiti u stvaranju narodu svetle budućnosti. Sada se već pljuju i tuku za parče narodne volje. Nacionalne manjine su naglo bile ugrožene pa su se političari kao ubacili i stali tumačiti narodni boljitak, braniti napadnutu istoriju i kulturu, praviti svoje institucije i posebne škole. Uspeli su odvojiti institucije pa čak i decu sa ulice sve u znaku očuvanja svog jezika, tradicije i potrebe za načinom edukacije navodno po viđenju svoje matične države. Naravno sve je to bila i ostala jedna velika laž. To su bili samo izgovori nadri političara koji su se prikazivali kao neophodni i strašno važni zarad očuvanja svoje nacije koja je eto postala ugrožena do neizdrživosti. Crni oblaci su se nadvili nad sudbinom nacionalnih manjina i samoformirane i novoformirane stranke stoje na braniku nacionalne tragedije. Uspeli su da nas još kod male dece razdvoje, pa smo počeli živeti umesto zajedno, jedni pored drugih. Krenulo se u blefersku nemilosrdnu bitku protiv onih koji su protiv tolerancije. Deca su počela da idu u posebne kafiće i disko klubove. Nekada je postojao „Akvarium“ ali su uglavnom svi išli i u Largo i u Bunjevačko kolo.
Mađari, Hrvati, Bunjevci, ovdašnji Srbi i ostali starosedeoci ostaju podeljeni i usitnjeni. Žalosno je i tragično što od svojih stranačkih i malograđanskih razloga ne vide svoj grad i narod u njemu, kojem je već muka od podela, euforija, slikanja, tapšanja, laži i večitih nekakvih planiranja. Građani su prestali da se bune. Još se kod Cezara spominje da je to opasna faza po vlastodršce.
Sva ta politika oko predimenzioniranog i naduvanog nacionalizma morala je da pukne negede. Trebaće jako puno vremena da se dođe na ono što smo imali nekad kad nije bilo ovih tužno-tragičnih predstavnika i tumača želja nacionalnih skupina oliti svih naroda i narodnosti.
Gubeći tlo pod nogama, tojest iscrpljivanjem tema koje mogu biti potencijalni sukob među ljudima, stranke su se počele svađati između sebe i unutar sebe. Tu se razotkriva kompletno htenje i ciljevi zahuktalih političkih mašina. Kao u rubrikama „sam svoj majstor“ smišljaju kod kuće novije taktičke poteze, savetujući se preko SMS poruka i novije komunikacije. Svi su lafovi svoje ulice. Tapšu se po ramenima za svaki smišljeni slogan. Počeo je bal vampira. Totalno se izgubio građanin sa svojim zahtevima i željama. U ovoj bespoštednoj rovovskoj borbi, političari nemaju vremena za njega. Narod neka samo glasa i strpljivo čeka bolju budućnost, kao ružna devojka koja i dalje daje poljupce žabi ne bi li se pretvorila u princa. Budućnost, ona lepa je odmah tu iza ćoška i ako se glasa kako treba, odmah kreće lepota još zadana.
Da su se manje svađali i manje usitnjavali pred izbore, ne bi izgubili simpatije naroda i umesto apatije izašlo bi se glasati u mnogo većem broju. SNSovi glasači su disciplinovano izašli i zasluženo pobedili. Kaže se: dobili ste šta ste zaslužili. To je što se borbe za vlast tiče. Građane, narod, glasače, navijače, one poslušne i one apatičene ionako niko ne broji posle izbora. Oni su izbrojani kad je trebalo i sada neka se ne mešaju u svoj život. Amin !
Subotica 27.04.2016.
Đorđe Branisavljević
